Приштина би да „слуша” Београд

Косовске институције и бројне обавештајне службе могле би без контроле и несметано да прислушкују телефон Александра Вучића и осталих државних функционера уколико би Београд у наставку дијалога у понедељак у Бриселу пристао да Приштина има приступ систему „Телекома Србија” на КиМ. Из београдске делегације тврде да тако нешто не долази у обзир и да о тој могућности нико не жели ни да размишља.

Проблем телекомуникација једно је од нерешених питања у дијалогу Београда и Приштине које би могло да буде кочница Србије на путу ка Европској унији. Бриселским споразумом од 25. августа прошле године, предвиђено је да, с једне стране, Србија тражи позивни број за КиМ, који ће, као власништво Србије, уступити на коришћење Приштини. Власти на Косову обавезале су се да државној националној компанији „Телеком Србија” омогуће да несметано послује на територији целе покрајине. У августовској рунди дијалога Приштинска делегација коју води Едита Тахири неочекивано је покушала да оспори Бриселски споразум јер су затражили да им се омогући приступ систему „Телекома”. Њихова намера је да, уколико добију дозволу Београда, албанске компаније преко базних станица и релеја „Телекома” на Косову могу да повежу своје каблове с оптичким кабловима који преносе телефонски, видео и компјутерски сигнал који иде преко „Телекома”.

„Не сумњам да постоје они који нелегално покушавају да прислушкују телефоне грађана на овом подручју, пошто знамо да овде делују различите безбедносне и парабезбедносне структуре”, рекао је Марко Ђурић, директор Канцеларије за КиМ, пре око месец дана у интервјуу ТВ Мост у Звечану.

Да би власти у покрајини могле да прислушкују српске грађане потребно је да се прикаче на једну од 25 базних станица „Телекома” на КиМ. Уколико приштинске власти имају боље уређаје за електронски надзор, довољно је да се легално прикључе на један од релеја. Уколико би им се то дозволило, они би теоретски могли да прислушкују не само грађане, већ и српске политичаре са севера Косова, државни врх Србије, директоре домаћих јавних предузећа…

Бивши први човек Безбедоносно-информативне агенције (БИА) Андреја Савић тврди да би Србија имала озбиљан безбедоносни проблем уколико бисмо тако нешто дозволили Приштини. Додаје да је бриселски дијалог дошао у врло осетљиву фазу и да београдска делегација мора, као и до сада, да има оштар став и да не дозволи тако нешто.

„Има доста примера у пракси где држава злоупотребљава своју надлежност. Живимо у ери нових технологија, где највећи се број информација прикупља преко високе технологије и морамо да онемогућимо све који хоће да угрозе националне интересе”, каже Савић.

Он тврди да овај захтев Приштине није случајан јер, како наводи, сви потези које политичко руководство Косова одавно предузима јесу у договору са спољним центрима моћи који су спонзори косовске независности.

„Косово је држава коју су створили Американци и можемо само да претпоставимо, јер са сигурношћу не можемо да закључимо, да све се што се на Косову ради, чини у име и за рачун обавештајних служби САД и њихових сродних европских служби. Сумњам да су албански преговарачи сами дошли на идеју да затраже приступ систему ’Телекома’, јер не знам који би они имали интерес да се баве електронским надзором”, каже Савић.

Професор Горан Мандић са Факултета безбедности каже да се прислушкивање фиксних телефона, осим посебним уређајима, тешко може открити. Кад су у питању мобилни телефони, нарочито модерни, са андроид апликацијама, они имају софтвере захваљујући којима је омогућено прикупљање разних података, а да власник телефона тога није ни свестан.

„Технологија је толико напредовала да озбиљне обавештајне службе не морају да се прикаче на базну станицу, већ је довољно да уђу у фреквенцију приватног мобилног телефона. На тај начин могу да сазнају с ким одређена особа разговара или размењује СМС-ове. Сада је развијен систем да, рецимо, власник мобилног телефона добије празну поруку и кад је отвори, аутоматски се активира софтвер и почиње модерно прислушкивање”, објашњава Дарко Трифуновић, стручњак за безбедност.

Бивши директор Војнообавештајне службе Момир Стојановић каже да су озбиљне намере Приштине да има приступ телекомуникационом систему Србије. Тај њихов захтев апсолутно је неприхватљив и истиче да се у Влади Србије последњих година озбиљно разматра изградња интерног информационог система, који би служио за рад државних органа, пре свега Владе Србије, МУП-а и Војске Србије.

„То би био систем који би имао специфичну намену и приступ којем би био јако ригорозан. Ми не можемо да говоримо о приватизацији ’Телекома’ и овом предлогу Албанаца све док не буде урађен интерни телекомуникациони систем јер бисмо у супротном грубо нарушили државне и националне интересе, као што је безбедност државе. Не долази у обзир да српска страна прихвати овај захтев Албанаца јер тиме на мала врата отвара могућност да албанска страна или они који стоје иза њих могу имати приступ и поверљивим комуникацијама државних институција”, закључује Момир Стојановић.