Priština bi da „sluša” Beograd

Kosovske institucije i brojne obaveštajne službe mogle bi bez kontrole i nesmetano da prisluškuju telefon Aleksandra Vučića i ostalih državnih funkcionera ukoliko bi Beograd u nastavku dijaloga u ponedeljak u Briselu pristao da Priština ima pristup sistemu „Telekoma Srbija” na KiM. Iz beogradske delegacije tvrde da tako nešto ne dolazi u obzir i da o toj mogućnosti niko ne želi ni da razmišlja.

Problem telekomunikacija jedno je od nerešenih pitanja u dijalogu Beograda i Prištine koje bi moglo da bude kočnica Srbije na putu ka Evropskoj uniji. Briselskim sporazumom od 25. avgusta prošle godine, predviđeno je da, s jedne strane, Srbija traži pozivni broj za KiM, koji će, kao vlasništvo Srbije, ustupiti na korišćenje Prištini. Vlasti na Kosovu obavezale su se da državnoj nacionalnoj kompaniji „Telekom Srbija” omoguće da nesmetano posluje na teritoriji cele pokrajine. U avgustovskoj rundi dijaloga Prištinska delegacija koju vodi Edita Tahiri neočekivano je pokušala da ospori Briselski sporazum jer su zatražili da im se omogući pristup sistemu „Telekoma”. Njihova namera je da, ukoliko dobiju dozvolu Beograda, albanske kompanije preko baznih stanica i releja „Telekoma” na Kosovu mogu da povežu svoje kablove s optičkim kablovima koji prenose telefonski, video i kompjuterski signal koji ide preko „Telekoma”.

„Ne sumnjam da postoje oni koji nelegalno pokušavaju da prisluškuju telefone građana na ovom području, pošto znamo da ovde deluju različite bezbednosne i parabezbednosne strukture”, rekao je Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM, pre oko mesec dana u intervjuu TV Most u Zvečanu.

Da bi vlasti u pokrajini mogle da prisluškuju srpske građane potrebno je da se prikače na jednu od 25 baznih stanica „Telekoma” na KiM. Ukoliko prištinske vlasti imaju bolje uređaje za elektronski nadzor, dovoljno je da se legalno priključe na jedan od releja. Ukoliko bi im se to dozvolilo, oni bi teoretski mogli da prisluškuju ne samo građane, već i srpske političare sa severa Kosova, državni vrh Srbije, direktore domaćih javnih preduzeća…

Bivši prvi čovek Bezbedonosno-informativne agencije (BIA) Andreja Savić tvrdi da bi Srbija imala ozbiljan bezbedonosni problem ukoliko bismo tako nešto dozvolili Prištini. Dodaje da je briselski dijalog došao u vrlo osetljivu fazu i da beogradska delegacija mora, kao i do sada, da ima oštar stav i da ne dozvoli tako nešto.

„Ima dosta primera u praksi gde država zloupotrebljava svoju nadležnost. Živimo u eri novih tehnologija, gde najveći se broj informacija prikuplja preko visoke tehnologije i moramo da onemogućimo sve koji hoće da ugroze nacionalne interese”, kaže Savić.

On tvrdi da ovaj zahtev Prištine nije slučajan jer, kako navodi, svi potezi koje političko rukovodstvo Kosova odavno preduzima jesu u dogovoru sa spoljnim centrima moći koji su sponzori kosovske nezavisnosti.

„Kosovo je država koju su stvorili Amerikanci i možemo samo da pretpostavimo, jer sa sigurnošću ne možemo da zaključimo, da sve se što se na Kosovu radi, čini u ime i za račun obaveštajnih službi SAD i njihovih srodnih evropskih službi. Sumnjam da su albanski pregovarači sami došli na ideju da zatraže pristup sistemu ’Telekoma’, jer ne znam koji bi oni imali interes da se bave elektronskim nadzorom”, kaže Savić.

Profesor Goran Mandić sa Fakulteta bezbednosti kaže da se prisluškivanje fiksnih telefona, osim posebnim uređajima, teško može otkriti. Kad su u pitanju mobilni telefoni, naročito moderni, sa android aplikacijama, oni imaju softvere zahvaljujući kojima je omogućeno prikupljanje raznih podataka, a da vlasnik telefona toga nije ni svestan.

„Tehnologija je toliko napredovala da ozbiljne obaveštajne službe ne moraju da se prikače na baznu stanicu, već je dovoljno da uđu u frekvenciju privatnog mobilnog telefona. Na taj način mogu da saznaju s kim određena osoba razgovara ili razmenjuje SMS-ove. Sada je razvijen sistem da, recimo, vlasnik mobilnog telefona dobije praznu poruku i kad je otvori, automatski se aktivira softver i počinje moderno prisluškivanje”, objašnjava Darko Trifunović, stručnjak za bezbednost.

Bivši direktor Vojnoobaveštajne službe Momir Stojanović kaže da su ozbiljne namere Prištine da ima pristup telekomunikacionom sistemu Srbije. Taj njihov zahtev apsolutno je neprihvatljiv i ističe da se u Vladi Srbije poslednjih godina ozbiljno razmatra izgradnja internog informacionog sistema, koji bi služio za rad državnih organa, pre svega Vlade Srbije, MUP-a i Vojske Srbije.

„To bi bio sistem koji bi imao specifičnu namenu i pristup kojem bi bio jako rigorozan. Mi ne možemo da govorimo o privatizaciji ’Telekoma’ i ovom predlogu Albanaca sve dok ne bude urađen interni telekomunikacioni sistem jer bismo u suprotnom grubo narušili državne i nacionalne interese, kao što je bezbednost države. Ne dolazi u obzir da srpska strana prihvati ovaj zahtev Albanaca jer time na mala vrata otvara mogućnost da albanska strana ili oni koji stoje iza njih mogu imati pristup i poverljivim komunikacijama državnih institucija”, zaključuje Momir Stojanović.