Много „бољки” у вишеспратницама

У „мирном” дану Душанка Гаћеша, грађански бранилац прими десетак притужби суграђана, а запослени у овој институцији, која осваја поверење Београђана, забележе бар још толико телефонских позива.

На списку најчешћих жалби у 2007. години биле су оне које се односе на рад општинских управа, али и притужбе на различите комуналне и стамбене проблеме и послове из надлежности Секретаријата и Градске управе. Све укупно прошле године стигла је 201 писмена притужба Београђана и око три хиљаде телефонских позива.

Грађански бранилац, или градски омбудсман је институција коју је први пут успоставио Шведски парламент 1809. године, а данас постоји у више од сто земаља у свету. У преводу са шведског, реч „омбудсман” значи повереник или пуномоћник, а према функцији коју обавља, заштитник људских права или грађански правобранилац.

– Наш посао је надзор свих секретаријата, управе и предузећа чији је оснивач Град. Неравноправан однос постоји увек када се грађани обраћају институцијама јер они увек долазе са неком молбом. Запослени у управи неретко замерке схватају лично што не би требало. У суштини важно је бити рационалан, саслушати обе стране и направити баланс – каже Гаћеша.

На основу досадашњег искуства, наша саговорница истиче да су тренутно горућа питања у главном граду организовање служби за пружање бесплатне правне помоћи и оснивање комуналне полиције. Како каже, недавно усвојени Закон о локалној самоуправи прописује организовање служби за правну помоћ грађанима, док Устав гарантује право на једнаку правну заштиту за све.

– Највише нам се обраћају осиромашени људи који не могу да заштите и остваре своја права. Интересовање грађана је велико и због тога мислим да треба убрзати доношење закона о бесплатној правној помоћи – каже наша саговорница. Запослени у овој институцији сматрају да ће у том случају бити неопходно да се правницима омогући да заступају грађане пред судовима, а не само да им помажу приликом састављања поднесака.

Прошле године у осам београдских општина организоване су трибине са представницима месних заједница и скупштина станара. Како истиче градски омбудсман, неки од захтева грађана заједнички су за све општине. Рецимо, суграђани су наводили да председници скупштине станара немају никаква овлашћења и да законска регулатива у овој области није добра.

– Када град распише конкурс за помоћ у поправљању лифтова или фасада, услов је да је укупни дуг зграде према „Инфостану” мањи од 10 одсто. Када су дуговања чак и мало већа, председник скупштине станара нема никакве могућности да зграду у којој станује укључи у програм „Поправимо заједно”– каже Гаћеша.

Шта још мучи Београђане? Уз замерке да би периодично требало да буду обавештавани ако нешто нису платили, како би се избегао суд, посебно су истицали проблеме са високим рачунима за воду, и изражавали сумњу да „астрономски” рачуни имају везе са бројем подстанара који живе у њиховим зградама. Чак се помињало и то да станодавцима треба да буде наметнута обавеза да председнику скупштине пријаве тачан број људи који станују у закупљеном стану.

Бољке суграђана су и мањак места за паркирање, недостатак малих радњи за снабдевање основним намирницама, велике гужве у поштама, здравственим станицама и вртићима. Становници Зеленог венца су, рецимо, огорчени на „дивље” продавце који за собом остављају хаос и немоћ инспекције и полиције да се са њима изборе. Чак сматрају да је цена њихових станова умањена због недовољног ангажовања надлежних.