Четвртак, 16.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Битка с можданим ударом добија се у трци са временом

Екипа неуролога болнице „Свети Сава” на челу са др Слободаном Ћулафићем прекјуче је успешно уклонила тромб у мозгу деветнаестогодишње девојке, захваљујући томе што је у ову установу стигла за мање од шест сати после првих симптома
Битка с можданим ударом добија се у трци са временом
Специјална болница за цереброваскуларне болести „Свети Сава” у Београду (Фото Драган Јевремовић)

Лекари Специјалне болнице за цереброваскуларне болести „Свети Сава” у Београду, прекјуче су успешно збринули деветнаестогодишњу девојку, којој је дијагностикован мождани удар. На срећу, у ову установу стигла је благовремено, само шест сати након првих симптома – слабости руке и ноге и поремећаја говора. Зато је било могуће применити методу механичког уклањања тромба у мозгу, што је обавила екипа неуролога на челу са др Слободаном Ћулафићем, интервентним неурорадиологом са ВМА.

– Сама интервенција трајала је нешто краће од сата, девојци се вратила моћ говора, а нема ни одузетости руке и ноге. Сада предстоје детаљне претраге како би се утврдило шта је узроковало мождани удар код овако младе особе, која није пушач, не користи психоактивне супстанце, нема дијабетес ни висок притисак, што су најчешћи познати фактори ризика – каже др Милан Савић, директор болнице „Свети Сава”.

Приручник за живот после
Петорица лекара болнице „Свети Сава”, предвођена директором др Миланом Савићем, подухватила се писања специјалног приручника намењеног особама које су преживеле мождани удар, њиховим породицама и особама које учествују у нези.
Приручник би требало да буде представљен на овогодишњем Сајму књига или на Светски дан можданог удара, који се обележава 29. октобра.
– Мождани удар је главни узрок тешке и трајне инвалидности уопште. Стручне литературе у Србији има много, али је мало практичних савета како живети после можданог удара – објашњава разлоге за објављивање овакве књиге др Савић.
Он верује да овакав приручник може да помогне и у разбијању фаталистичког и пасивног приступа и мишљења да после шлога пацијентима и нема велике помоћи и квалитетног живота.
Пацијенти после можданог удара имају различите степене инвалидности. Непокретност, која не мора увек да буде потпуна, најчешћа је и најтежа последица. Др Савић каже да трећини оних који су преживели мождани удар, а који су трајно везани за постељу, овакав приручник заиста неће много бити од користи. Међутим, особе које брину о овим пацијентима ту ће наћи савете о томе како да их најбоље негују и на шта би требало да обрате пажњу како се мождани удар не би поновио.

Како истиче, памти и случај шлога код још млађе особе – било је то пре 15 година, мождани удар је погодио осамнаестогодишњу девојку, али је она имала и урођену срчану ману.

Овакви примери увек покрену лавину питања да ли се мождани удар може повезати са наглом променом времена, јер смо буквално преко ноћи прешли из лета у јесен.

Др Савић каже да је последњих дана заиста повећан број погођених можданим ударом.

– Минулог викенда, примили смо чак 40 пацијената, што значи да су новооболели попунили цело једно одељење наше болнице. Међутим, ма како нас наводило на закључак да су промене времена повезане са већим бројем шлогова, та веза до сада није утврђена ниједном научном студијом – каже др Милан Савић.

Како додаје, оно што јесте евидентно, хронични срчани болесници више реагују на промене времена, па их индиректно више угрожава и шлог.

– Професија којом се неко бави нема никакав утицај на појаву можданог удара. Али, године имају: што смо старији, већи је ризик од шлога. Друго, мушкарце чешће погађа мождани удар, али је он деценијама најчешћи узрок смрти код жена. Атеросклероза, хипертензија, пушење, гојазност и поремећај срчаног ритма главни су фактори ризика – подсећа др Савић.

Иначе, Специјална болница за цереброваскуларне болести „Свети Сава” збрине 90 одсто свих случајева можданих удара у главном граду. У Београду сваке године мождани удар доживи између 5.000 и 6.000 људи, а у читавој Србији око 24.000.

– Зато стално понављамо апеле да се после првих симптома можданог удара помоћ лекара потражи што брже. Поремећај говора или вида, чак и само накратко осећај слабости у руци или нози, разлози су да се посумња на мождани удар и одмах потражи помоћ лекара. Модерне методе које смањују инвалидност после можданог удара, ефикасне су само ако се примене у прописаном року. Пацијент мора да стигне најкасније шест сати од првих симптома шлога да би лекари могли да примене методу механичког уклањања тромба. Или за четири и по сата да би применили тромболизу, давање лека који „топи” тромб, чиме се отвара зачепљени крвни суд и смањују последице шлога

– закључује др Милан Савић.

 

 

 

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.