Либија мрси планове ОПЕК-а

Војно-политички урушена Либија унела је ове седмице нови фактор неизвесности на светско тржиште стратешке сировине. Наиме, уочи окупљања ОПЕК-а 28. септембра у Алжиру – где је замрзавање производње нафте најављено као главна тема састанка са Русијом – Либија је управо отворила нову сезону извоза и рекордне експлоатације црног злата.

Да уравнотеже понуду и потражњу на тржишту, произвођачи нафте треба да смање глобално снабдевање црним златом за милион барела дневно, изјавио је Нуредин Бутерфа, алжирски министар енергетике, за државни радио у финишу припрема састанка ОПЕК-а и Русије идуће седмице. На истоку Либије – где се налазе и највећа налазишта црног злата – те северноафричке државе имају другачије планове. Наиме, након успешне војне офанзиве снага Либијске народне армије (ЛНА) под командом маршала Халифе Хафтара у зони водећих петротерминала подељене земље (11-12) страни танкери тамо поново крцају терет, а на бушотинама драстично скаче производња.

Малтешки танкер „Сиделта” одвезао је почетком седмице 776.000 барела нафте из либијске луке Рас Лануф пут купаца у Италији. Први извоз црног злата из Рас Лануфа од 2014. године прати истовремено рекордан раст производње нафте на истоку Либије под управом режима у Тобруку и снага Либијске народне армије маршала Халифе Хафтара.

Крајем августа Либија је производила 260.000 барела дневно, а данас око 450.000 (у време Гадафија око 1,6 милиона барела дневно). Та нова количина ултраквалитетне либијске нафте допринеће новом расту понуде на светском тржишту у време анемичне тражње, упозорила је агенција Блумберг.

У међувремену, још један страни танкер чека да повезе око 600.000 барела нафте у Италију: оба посла била била су уговорена пре Хафтарове офанзиве на четири петротерминала дотад под контролом паравојних снага лојалних режиму у Триполију. Судбина новца од тог бизниса још је неизвесна. Мустафа Санала, председник Нафтне компаније Либије (са седиштем у Триполију), захвалио је ове седмице маршалу Хафтару што је дозволио извоз нафте из Рас Лануфа. Санала је додао да се нада да ће, кад паре од извоза у Италију једном стигну у Централну банку у Триполију, режим Фајиза ел Сараџа државној Нафтној компанији доставити новац неопходан за њено пословање. Донедавно оштар критичар режима Фајиза ел Сараџа – који иначе ужива подршку УН – Санала је недавно од Триполија затражио око милијарду либијских динара, али је за потребе фирме добио тек око 320 милиона. „Нафтној компанији Либије биће потребно додатно финансирање”, најавио је Санала без прецизирања одакле би неопходни новац могао све доћи.

Истовремено, и режим у Триполију и званични Париз оштро су реаговали на вест о извозу нафте из лука које су средином септембра преузеле трупе новопромовисаног маршала Хафтара.

„Било која формална сарадња и споразуми између Либије и других држава морају ићи преко Председничког савета оформљеног по мировном споразуму УН ”, упозорио је Салех ел Макзум, први заменик премијера Фајиза ел Сараџа. „Хафтар преотимањем лука враћа Либију уназад”, оценио је француски шеф дипломатије Жан-Марк Ајро током заседања ГС УН у Њујорку. Ајро је истовремено упозорио режим у Триполију да треба да нађе заједнички језик са Хафтром и режимом у Тобруку ради изналажења „јединственог решења” за Либију.

Два режима – у Триполију и Тобруку – још су далеко од заједничке политичке платформе. Колико данас, Сараџов кабинет одлучио је да преузме сва законодавна овлашћења парламента у Тобруку, позивајући се одредбе мировног плана УН. Истовремено, режим у Тобруку најавио је селидбу извршне власти у Бенгази , одакле је ЛНА недавно прогнала исламске екстремисте. Маршал Хафтар и Агила Салех, председник парламента у Тобруку, и даље одбијају сваки контакт са Мартином Коблером, специјалним изаслаником УН, ког сматрају „пристрасним”.

Еспен Барт Еид, бивши норвешки министар одбране, следећи је  изасланик Светске организације у Либији , тврди тамошња штампа.