Libija mrsi planove OPEK-a

Vojno-politički urušena Libija unela je ove sedmice novi faktor neizvesnosti na svetsko tržište strateške sirovine. Naime, uoči okupljanja OPEK-a 28. septembra u Alžiru – gde je zamrzavanje proizvodnje nafte najavljeno kao glavna tema sastanka sa Rusijom – Libija je upravo otvorila novu sezonu izvoza i rekordne eksploatacije crnog zlata.

Da uravnoteže ponudu i potražnju na tržištu, proizvođači nafte treba da smanje globalno snabdevanje crnim zlatom za milion barela dnevno, izjavio je Nuredin Buterfa, alžirski ministar energetike, za državni radio u finišu priprema sastanka OPEK-a i Rusije iduće sedmice. Na istoku Libije – gde se nalaze i najveća nalazišta crnog zlata – te severnoafričke države imaju drugačije planove. Naime, nakon uspešne vojne ofanzive snaga Libijske narodne armije (LNA) pod komandom maršala Halife Haftara u zoni vodećih petroterminala podeljene zemlje (11-12) strani tankeri tamo ponovo krcaju teret, a na bušotinama drastično skače proizvodnja.

Malteški tanker „Sidelta” odvezao je početkom sedmice 776.000 barela nafte iz libijske luke Ras Lanuf put kupaca u Italiji. Prvi izvoz crnog zlata iz Ras Lanufa od 2014. godine prati istovremeno rekordan rast proizvodnje nafte na istoku Libije pod upravom režima u Tobruku i snaga Libijske narodne armije maršala Halife Haftara.

Krajem avgusta Libija je proizvodila 260.000 barela dnevno, a danas oko 450.000 (u vreme Gadafija oko 1,6 miliona barela dnevno). Ta nova količina ultrakvalitetne libijske nafte doprineće novom rastu ponude na svetskom tržištu u vreme anemične tražnje, upozorila je agencija Blumberg.

U međuvremenu, još jedan strani tanker čeka da poveze oko 600.000 barela nafte u Italiju: oba posla bila bila su ugovorena pre Haftarove ofanzive na četiri petroterminala dotad pod kontrolom paravojnih snaga lojalnih režimu u Tripoliju. Sudbina novca od tog biznisa još je neizvesna. Mustafa Sanala, predsednik Naftne kompanije Libije (sa sedištem u Tripoliju), zahvalio je ove sedmice maršalu Haftaru što je dozvolio izvoz nafte iz Ras Lanufa. Sanala je dodao da se nada da će, kad pare od izvoza u Italiju jednom stignu u Centralnu banku u Tripoliju, režim Fajiza el Saradža državnoj Naftnoj kompaniji dostaviti novac neophodan za njeno poslovanje. Donedavno oštar kritičar režima Fajiza el Saradža – koji inače uživa podršku UN – Sanala je nedavno od Tripolija zatražio oko milijardu libijskih dinara, ali je za potrebe firme dobio tek oko 320 miliona. „Naftnoj kompaniji Libije biće potrebno dodatno finansiranje”, najavio je Sanala bez preciziranja odakle bi neophodni novac mogao sve doći.

Istovremeno, i režim u Tripoliju i zvanični Pariz oštro su reagovali na vest o izvozu nafte iz luka koje su sredinom septembra preuzele trupe novopromovisanog maršala Haftara.

„Bilo koja formalna saradnja i sporazumi između Libije i drugih država moraju ići preko Predsedničkog saveta oformljenog po mirovnom sporazumu UN ”, upozorio je Saleh el Makzum, prvi zamenik premijera Fajiza el Saradža. „Haftar preotimanjem luka vraća Libiju unazad”, ocenio je francuski šef diplomatije Žan-Mark Ajro tokom zasedanja GS UN u Njujorku. Ajro je istovremeno upozorio režim u Tripoliju da treba da nađe zajednički jezik sa Haftrom i režimom u Tobruku radi iznalaženja „jedinstvenog rešenja” za Libiju.

Dva režima – u Tripoliju i Tobruku – još su daleko od zajedničke političke platforme. Koliko danas, Saradžov kabinet odlučio je da preuzme sva zakonodavna ovlašćenja parlamenta u Tobruku, pozivajući se odredbe mirovnog plana UN. Istovremeno, režim u Tobruku najavio je selidbu izvršne vlasti u Bengazi , odakle je LNA nedavno prognala islamske ekstremiste. Maršal Haftar i Agila Saleh, predsednik parlamenta u Tobruku, i dalje odbijaju svaki kontakt sa Martinom Koblerom, specijalnim izaslanikom UN, kog smatraju „pristrasnim”.

Espen Bart Eid, bivši norveški ministar odbrane, sledeći je  izaslanik Svetske organizacije u Libiji , tvrdi tamošnja štampa.