Богољуб Карић ће бити ухапшен ако дође у Србију

Иако Богољуб Карић нема намеру да долази у Србију због, како је то изјавио за „Политику” – пословних обавеза, вероватније је да некадашњи власник „Мобтела” то сигурно неће урадити све док постоји могућност да по доласку буде ухапшен.

Карић се и даље налази на „црвеној” Интерполовој потерници. Како је за „Политику” потврђено из београдског Вишег суда, и даље је на снази наредба Посебног одељења за организовани криминал којом је према Богољубу Карићу наређено издавање потернице. То значи да би овог бизнисмена полиција ухапсила чим би крочио у Србију.

„Црвена” потерница за Карићем расписана је још 2006. године када је покренута истрага због малверзација у компанији „Мобтел”, а овај предмет је и даље актуелан у Специјалном суду за организовани криминал (Посебно одељење Вишег суда).

Иако у Србију више од деценије није долазио, Богољуб Карић је путовао у протеклих неколико година ван Русије, где је још 2006. нашао уточиште од кривичног гоњења. Објашњава да потерница против њега није никада „стварно заживела” и да је жртва политичког прогона некадашње власти.

„Интерпол не прихвата потернице које су засноване на расној, верској и политичкој основи. А против мене се води политички процес већ 11 година”, изјавио је Карић за наш лист.

Како је Богољуб Карић могао да путује, а да не буде ухапшен ако је Интерполова потерница против њега и даље актуелна?

Његови адвокати су се 2014. године жалили комисији која испитује оправданост потерница у централи Интерпола у Лиону. Тада је из ове међународне полиције препоручено свим њеним чланицама да потерница буде невидљива на систему, односно да се по њој не поступа.

Дакле, потерница за Богољубом Карићем важи, не може се видети на сајту Интерпола, а на државама је да процене да ли ће ову препоруку да усвоје или не. Такође, само онај ко је наредио расписивање потернице може и да је опозове, а то је у овом случају Виши суд у Београду, то јест Специјални суд за организовани криминал. Разлог за то може да буде на пример одустајање од кривичног поступка, смрт окривљеног...

Недоумице у вези са тим да ли је Карић „слободан” или не изазвало је писање таблоида „Курир” да је против њега обустављен судски поступак у вези са случајем „Мобтел”, те да он може без икаквих последица да се врати у Србију.

Против Карића су вођена два судска поступка. Један у београдском Вишем суду, који јесте обустављен због застарелости 28. јануара ове године. Али ова истрага није била разлог покретања „црвене” потернице, већ други предмет који се налази у Специјалном суду за организовани криминал.

Случај у Специјалном суду, према неким информацијама, могао би да застари следеће године. Оба поступка се, како нам је речено, односе на малверзације у компанији „Мобтел”.

Осим против Карића, како је навео Виши суд, поступак је обустављен и према окривљенима Калману Цинклеру и Љиљани Карић.

„Виши суд у Београду је донео решење којим је обустављен кривични поступак због злоупотребе положаја одговорног лица услед наступања застарелости кривичног гоњења, а имајући у виду измењену правну квалификацију кривичног дела које је окривљенима стављено на терет измењеном оптужницом Вишег јавног тужилаштва у Београду”, наводе из Вишег суда.

Да појаснимо, поступак је застарео због протека 10 година од покретања кривичног гоњења, односно прошло је двоструко време од запрећене казне од пет година затвора за кривично дело које се Карићу, Цинклеру и Љиљани Карић стављало на терет.

Из Вишег суда нисмо, међутим, добили одговор шта је било спорно и због чега случај „Мобтел” није могао до сада да се процесуира па је застарео.

Што се тиче преосталих окривљених, Виши суд је 21. априла ове године донео наредбу да београдско Више јавно тужилаштво допуни истрагу у односу на њих, како је саопштено – „у циљу бољег разјашњења ствари, како би се испитала основаност оптужнице, а самим тим и постојање оправдане сумње да су окривљени учинили кривична дела која им се стављају на терет”.

У овом предмету Карић је био оптужен са још 14 окривљених.

Кривични поступак се према оптужници у овом предмету и даље води против Сретена Карића, Витомира Парежанина, Горана Милића, Бранка Крстоношића, Татјане Ракас, Душана Ђорђевића, Богољуба Лазића, Роја Харпура Патрика, Горана Божића, Бранислава Анђелића, Олге Жиловић и Снежане Костић.

Карић је у изјави за наш лист изразио наду да ће и остали окривљени бити ослобођени.

„То је један од најблиставијих менаџмента у области телекомуникација икада у историји Југославије. Међутим, то је било време једне квазидемократске власти којој су била потребна средства за изборе, а једини начин су видели у продаји ’Мобтела’, који нам је отет. Нисам пристао да угасим партију нити да се ’Мобтел’ одузме и прода. Речено ми је да су сви пунолетни чланови породице Карић на листи за хапшење, као и менаџмент од 36 људи. Био сам против тог рекета”, рекао је Богољуб Карић.

Више тужилаштво у Београду подигло је 17. септембра 2010. оптужницу против Богољуба Карића. Оптужница је прецизирана 2013. године, у погледу правне квалификације кривичног дела, јер је у међувремену био измењен Кривични законик. Кривично дело злоупотребе службеног положаја је промењено у злоупотребу положаја одговорног лица.

Браћа Богољуб и Сретен Карић су оптужена да су од 1998. до 2005. године са сарадницима, са рачуна „Мобтела” пребацили више од 60 милиона евра на предузећа „БК групе” и приватне рачуне. На терет им се стављало и да су „утицали на судску власт”.

Богољуб Карић је пре покретања кривичног поступка био власник БК телевизије, као и банке „Браћа Карић”, „Астра Симит” и других компанија.