Bogoljub Karić će biti uhapšen ako dođe u Srbiju

Iako Bogoljub Karić nema nameru da dolazi u Srbiju zbog, kako je to izjavio za „Politiku” – poslovnih obaveza, verovatnije je da nekadašnji vlasnik „Mobtela” to sigurno neće uraditi sve dok postoji mogućnost da po dolasku bude uhapšen.

Karić se i dalje nalazi na „crvenoj” Interpolovoj poternici. Kako je za „Politiku” potvrđeno iz beogradskog Višeg suda, i dalje je na snazi naredba Posebnog odeljenja za organizovani kriminal kojom je prema Bogoljubu Kariću naređeno izdavanje poternice. To znači da bi ovog biznismena policija uhapsila čim bi kročio u Srbiju.

„Crvena” poternica za Karićem raspisana je još 2006. godine kada je pokrenuta istraga zbog malverzacija u kompaniji „Mobtel”, a ovaj predmet je i dalje aktuelan u Specijalnom sudu za organizovani kriminal (Posebno odeljenje Višeg suda).

Iako u Srbiju više od decenije nije dolazio, Bogoljub Karić je putovao u proteklih nekoliko godina van Rusije, gde je još 2006. našao utočište od krivičnog gonjenja. Objašnjava da poternica protiv njega nije nikada „stvarno zaživela” i da je žrtva političkog progona nekadašnje vlasti.

„Interpol ne prihvata poternice koje su zasnovane na rasnoj, verskoj i političkoj osnovi. A protiv mene se vodi politički proces već 11 godina”, izjavio je Karić za naš list.

Kako je Bogoljub Karić mogao da putuje, a da ne bude uhapšen ako je Interpolova poternica protiv njega i dalje aktuelna?

Njegovi advokati su se 2014. godine žalili komisiji koja ispituje opravdanost poternica u centrali Interpola u Lionu. Tada je iz ove međunarodne policije preporučeno svim njenim članicama da poternica bude nevidljiva na sistemu, odnosno da se po njoj ne postupa.

Dakle, poternica za Bogoljubom Karićem važi, ne može se videti na sajtu Interpola, a na državama je da procene da li će ovu preporuku da usvoje ili ne. Takođe, samo onaj ko je naredio raspisivanje poternice može i da je opozove, a to je u ovom slučaju Viši sud u Beogradu, to jest Specijalni sud za organizovani kriminal. Razlog za to može da bude na primer odustajanje od krivičnog postupka, smrt okrivljenog...

Nedoumice u vezi sa tim da li je Karić „slobodan” ili ne izazvalo je pisanje tabloida „Kurir” da je protiv njega obustavljen sudski postupak u vezi sa slučajem „Mobtel”, te da on može bez ikakvih posledica da se vrati u Srbiju.

Protiv Karića su vođena dva sudska postupka. Jedan u beogradskom Višem sudu, koji jeste obustavljen zbog zastarelosti 28. januara ove godine. Ali ova istraga nije bila razlog pokretanja „crvene” poternice, već drugi predmet koji se nalazi u Specijalnom sudu za organizovani kriminal.

Slučaj u Specijalnom sudu, prema nekim informacijama, mogao bi da zastari sledeće godine. Oba postupka se, kako nam je rečeno, odnose na malverzacije u kompaniji „Mobtel”.

Osim protiv Karića, kako je naveo Viši sud, postupak je obustavljen i prema okrivljenima Kalmanu Cinkleru i Ljiljani Karić.

„Viši sud u Beogradu je doneo rešenje kojim je obustavljen krivični postupak zbog zloupotrebe položaja odgovornog lica usled nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja, a imajući u vidu izmenjenu pravnu kvalifikaciju krivičnog dela koje je okrivljenima stavljeno na teret izmenjenom optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu”, navode iz Višeg suda.

Da pojasnimo, postupak je zastareo zbog proteka 10 godina od pokretanja krivičnog gonjenja, odnosno prošlo je dvostruko vreme od zaprećene kazne od pet godina zatvora za krivično delo koje se Kariću, Cinkleru i Ljiljani Karić stavljalo na teret.

Iz Višeg suda nismo, međutim, dobili odgovor šta je bilo sporno i zbog čega slučaj „Mobtel” nije mogao do sada da se procesuira pa je zastareo.

Što se tiče preostalih okrivljenih, Viši sud je 21. aprila ove godine doneo naredbu da beogradsko Više javno tužilaštvo dopuni istragu u odnosu na njih, kako je saopšteno – „u cilju boljeg razjašnjenja stvari, kako bi se ispitala osnovanost optužnice, a samim tim i postojanje opravdane sumnje da su okrivljeni učinili krivična dela koja im se stavljaju na teret”.

U ovom predmetu Karić je bio optužen sa još 14 okrivljenih.

Krivični postupak se prema optužnici u ovom predmetu i dalje vodi protiv Sretena Karića, Vitomira Parežanina, Gorana Milića, Branka Krstonošića, Tatjane Rakas, Dušana Đorđevića, Bogoljuba Lazića, Roja Harpura Patrika, Gorana Božića, Branislava Anđelića, Olge Žilović i Snežane Kostić.

Karić je u izjavi za naš list izrazio nadu da će i ostali okrivljeni biti oslobođeni.

„To je jedan od najblistavijih menadžmenta u oblasti telekomunikacija ikada u istoriji Jugoslavije. Međutim, to je bilo vreme jedne kvazidemokratske vlasti kojoj su bila potrebna sredstva za izbore, a jedini način su videli u prodaji ’Mobtela’, koji nam je otet. Nisam pristao da ugasim partiju niti da se ’Mobtel’ oduzme i proda. Rečeno mi je da su svi punoletni članovi porodice Karić na listi za hapšenje, kao i menadžment od 36 ljudi. Bio sam protiv tog reketa”, rekao je Bogoljub Karić.

Više tužilaštvo u Beogradu podiglo je 17. septembra 2010. optužnicu protiv Bogoljuba Karića. Optužnica je precizirana 2013. godine, u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, jer je u međuvremenu bio izmenjen Krivični zakonik. Krivično delo zloupotrebe službenog položaja je promenjeno u zloupotrebu položaja odgovornog lica.

Braća Bogoljub i Sreten Karić su optužena da su od 1998. do 2005. godine sa saradnicima, sa računa „Mobtela” prebacili više od 60 miliona evra na preduzeća „BK grupe” i privatne račune. Na teret im se stavljalo i da su „uticali na sudsku vlast”.

Bogoljub Karić je pre pokretanja krivičnog postupka bio vlasnik BK televizije, kao i banke „Braća Karić”, „Astra Simit” i drugih kompanija.