Веља и Меда

По старом српском обичају, Вељко Беливук и Дарко Ристић су најпре изљубили Божу Кумбуровића, а потом су га шутирали ногом у главу. Користили су и песнице, кад су се заморили од шутирања.

Кад је Божа пао на земљу, Веља и Меда – како им нежно тепају хулигани на трибинама Партизана – наставили су да немилосрдно ударају немоћног човека. Било је заиста мучно гледати на Jутјубу те снимке иживљавања над чланом обезбеђења ФК Партизан. 

Срећа да је Божа устао, тетурајући се у једном комаду. Двојица набилдованих хулигана знали су да их снимају камере са видео-надзора испред стадиона у Хумској улици, али су све време перверзно уживали у морбидном ријалитију.

Вероватно да је пола Србије гледало тај масакр над човеком који немоћно лежи на земљи. Силеџије, већ раније оптужени и кажњавани за нападе и насиље, оптужени су за кривично дело насилничког понашања.

Писало се, а и изгледало је тако и на снимцима, да су дошли да испребијају директора ФК Партизан Милоша Вазуру, али је он тад показао да, кад загусти, трчи брже од сваког нападача црно-белих. Тако је Вазура трчао и тога дана. Веља и Меда су били спори за директора, а пребрзи за његовог телохранитеља. Испребијали су и још једног чувара, али камере нису покривале угао где се то догодило. 

Међутим, стадионски батинаши су склопили споразум о признању кривице за казне од годину, односно годину и 10 месеци затвора. Демантовали су да су били спори тога дана. Појаснили су – да су желели да нападну Вазуру, напали би га! Не би ваљда Вазура побегао таквим јуначинама.

Хулигани тврде да су дошли да „пресују” Кумбуровића, јер је, наводно, вређао једног од њих и псовао му мајку. Да ли је опет реч о обичају да се пре батинања, жртва страсно изљуби?

Ако хулигани који су узнемирили јавност сировом бруталношћу и суровошћу, добију наногвицу, неће бити смешно. Можда уђу у „Парове”? Можда сниме спот са старлетама?

Није то тако лудо, пошто се сви сад праве луди, иако је јасно да су преплашени од типова као што су Веља и Меда. Пребијени не жели да их терети, Вазура је побегао у зграду као да се пробија у противнички шеснаестерац и још каже да ништа није видео, иако је доказано да није слеп.

Зашто су сви у амнезији и дрхте пред хулиганима, чак и кад су са друге стране решетака? Зато што су они јачи од државе, судова и жртава који не желе да доживе репризу језивог играног програма са сировим натуршчицима.

Хулигани су толико моћни и осиони, да се понекад чини да фудбал у Србији постоји искључиво ради њих. Чак и да укину све спортове, остану само ти паравојници на стадионима, чије су и кореографије насиља занимљивије од игре на терену.

Најстрашније је то, што су насилници свесни две ствари. Своје моћи и државне немоћи. Отуда се тако слатко смеју у камере, док пију, псују и бију. Смеју се нама!