Угрожено музејско благо Ниша

Ниш – Народни музеј у Нишу ове године обележава 75 година постојања а питање сталног изложбеног простора и адекватног седишта установе која се налази на више адреса, још није решено. Још већи проблем је што је угрожено и археолошко благо којим установа располаже и које чува у неусловним депоима. На ту опасност упозорени су челници града, а и целокупна нишка јавност, на последњој седници градске скупштине.

– Темељ за нову зграду Народног музеја постављен је 1995. године, а садашње седиште управе у Улици Милојка Лешјанина било би повезано са тим репрезентативним здањем. Али, од тада до данас није се макло, установа је два пута конкурисала за средства из НИП-а и није их добила. Пројекти су урађени, а прикупљене су и све дозволе потребне за градњу – каже за „Политику” директор Народног музеја Татјана Трајковић-Филиповић, наглашавајући да Ниш, резиденција римских царева, град богате историјске и културне прошлости, заслужује нову и репрезентативну зграду, а за то је неопходан договор свих политичких фактора.

Нова зграда музеја би требало да има 5.100 квадратних метара, од чега готово 1.200 квадрата изложбеног простора. Ту су и депои, просторије за конзервацију, радионице, конгресна дворана. За изградњу је потребно, према садашњој рачуници, 420 милиона динара.

Народни музеј има око 40.000 предмета из области археологије, нумизматике, епиграфике, етнологије, историје и историје уметности. Од тога је 6.000 предмета из праисторије, као и вредна збирка предмета античког периода. Било би тога двоструко више, да музеј није тешко страдао током бомбардовања 1944. године, када су многи драгоцени експонати потпуно уништени. Само одељење библиотеке располаже са 13.000 књига од којих је 1.000 од посебне вредности. Због мањка простора, без својих спомен-соба остали су и Стеван Сремац и Бранко Миљковић.

Поводом 75-годишњице постојања, у припреми је стална поставка „Од праисторије до средњег века” која ће се налазити у згради у Улици Николе Пашића. Наредне године ваља обележити 200 година битке на Чегру, а већ за пет година биће обележено 17 векова хришћанства, чији је утемељивач Константин Велики (280-337) рођен у Нишу.

– Са београдским Историјским институтом припремамо пројекте са којима намеравамо да конкуришемо поводом обележавања битке на Чегру, а нећемо заборавити ни јубилеј 17 векова хришћанства – каже Татјана Трајковић-Филиповић.

   У плану за ову годину је археолошко ископавање неолитског налазишта на локацији „Бубањ”, једно од најзначајнијих у овом делу Европе. Истраживања ће бити обављена у сарадњи са Археолошким институтом из Београда и институтом из Кембриџа.