Ugroženo muzejsko blago Niša

Niš – Narodni muzej u Nišu ove godine obeležava 75 godina postojanja a pitanje stalnog izložbenog prostora i adekvatnog sedišta ustanove koja se nalazi na više adresa, još nije rešeno. Još veći problem je što je ugroženo i arheološko blago kojim ustanova raspolaže i koje čuva u neuslovnim depoima. Na tu opasnost upozoreni su čelnici grada, a i celokupna niška javnost, na poslednjoj sednici gradske skupštine.

– Temelj za novu zgradu Narodnog muzeja postavljen je 1995. godine, a sadašnje sedište uprave u Ulici Milojka Lešjanina bilo bi povezano sa tim reprezentativnim zdanjem. Ali, od tada do danas nije se maklo, ustanova je dva puta konkurisala za sredstva iz NIP-a i nije ih dobila. Projekti su urađeni, a prikupljene su i sve dozvole potrebne za gradnju – kaže za „Politiku” direktor Narodnog muzeja Tatjana Trajković-Filipović, naglašavajući da Niš, rezidencija rimskih careva, grad bogate istorijske i kulturne prošlosti, zaslužuje novu i reprezentativnu zgradu, a za to je neophodan dogovor svih političkih faktora.

Nova zgrada muzeja bi trebalo da ima 5.100 kvadratnih metara, od čega gotovo 1.200 kvadrata izložbenog prostora. Tu su i depoi, prostorije za konzervaciju, radionice, kongresna dvorana. Za izgradnju je potrebno, prema sadašnjoj računici, 420 miliona dinara.

Narodni muzej ima oko 40.000 predmeta iz oblasti arheologije, numizmatike, epigrafike, etnologije, istorije i istorije umetnosti. Od toga je 6.000 predmeta iz praistorije, kao i vredna zbirka predmeta antičkog perioda. Bilo bi toga dvostruko više, da muzej nije teško stradao tokom bombardovanja 1944. godine, kada su mnogi dragoceni eksponati potpuno uništeni. Samo odeljenje biblioteke raspolaže sa 13.000 knjiga od kojih je 1.000 od posebne vrednosti. Zbog manjka prostora, bez svojih spomen-soba ostali su i Stevan Sremac i Branko Miljković.

Povodom 75-godišnjice postojanja, u pripremi je stalna postavka „Od praistorije do srednjeg veka” koja će se nalaziti u zgradi u Ulici Nikole Pašića. Naredne godine valja obeležiti 200 godina bitke na Čegru, a već za pet godina biće obeleženo 17 vekova hrišćanstva, čiji je utemeljivač Konstantin Veliki (280-337) rođen u Nišu.

– Sa beogradskim Istorijskim institutom pripremamo projekte sa kojima nameravamo da konkurišemo povodom obeležavanja bitke na Čegru, a nećemo zaboraviti ni jubilej 17 vekova hrišćanstva – kaže Tatjana Trajković-Filipović.

   U planu za ovu godinu je arheološko iskopavanje neolitskog nalazišta na lokaciji „Bubanj”, jedno od najznačajnijih u ovom delu Evrope. Istraživanja će biti obavljena u saradnji sa Arheološkim institutom iz Beograda i institutom iz Kembridža.