Ко хрли на систематске прегледе

Превентива се стално истиче као једини начин да спречимо најтеже болести или да их бар откријемо у раним стадијумима, када лечење може да буде ефикасно. Већ деценијама у Србији највише умиремо од кардиоваскуларних обољења, а тумори су друго водећи узрок смртности у нашој земљи. Од болести срца и крвних судова током 2014. године у Србији је умрло 53.993 особе (53,3 одсто свих узрока смртности). У Србији се дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести, а годишње од рака у умре више од 20.000 људи.

Систематски и превентивни прегледи су несумњиво једини начин да ову суморну статистику коначно променимо и смањимо умирање од болести које се могу превенирати. По закону сви пунолетни имају право на превентивни преглед код изабраног лекара, и то једном у 20. и други пут 22. години, а од 23. до 34. године једном у пет година. Старији од 35 могу да оду на овај преглед неколико пута у току године.

Да се у Србији често размимоилазе реалан живот и оно што пише у закону, многи су се уверили и у области здравства. За запослене у страним компанијама или домаћим предузећима, чији радници морају да испуне и специфичне услове посла, на пример рад на висини, систематски прегледи су обавезни. Када „обичан човек” преда књижицу у дому здравља и затражи од изабраног лекара систематски преглед, неретко ће чути одвраћање у стилу „Шта ће вам то, ако вам, ништа не фали!”

Многи верују да би наше здравство доживело колапс када би људи постали одједном „здравствено просвећени” и када би похрлили на систематске прегледе, на које имају право по закону. Влада уверење да до лекара тешко долазе и стварно болесни, а камоли они који би само да провере своје здравље. Због тога је изазвала огорчење грађана најава да би они који се не одазову на скрининг прегледе могли да буду кажњени у виду плаћања трошкова лечења уколико годину дана после позива оболе од рака дојке, грлића материце и дебелог црева, на које се скрининг односи.

Др Милица Николић Урошевић, председница Удружења за заштиту права изабраних лекара опште медицине, која ради у београдском дому здравља „Врачар”, прецизира шта тачно грађанин може да добије као превентивни преглед: мерење крвног притиска, тежине и висине, преглед плућа и срца стетоскопом, као и лабораторијску анализу комплетне крвне слике и биохемијске анализе: вредности холестерола, шећера у крви, трансаминазе, билирубин...

– Систематски преглед не подразумева ЕКГ преглед срца нити било каква друга снимања. Тако је одређено прописима. Наравно, када стигну резултати лабораторијске анализе или ако нешто посумњам да није у реду, пацијента ћу упутити на даље претраге, али то више нема везе са систематским прегледима – појашњава др Николић Урошевић.

Ова лекарка каже да ниједан пацијент неће бити ни враћен ако објасни да само жели да „провери своје здравље” и да никакве посебне симптоме нема.

– Као лекар сам пресрећна када се тако нешто догоди, јер људи најчешће долазе када већ имају здравствене проблеме, а не када многе болести можемо да спречимо. Погрешно је веровање да су систематске прегледе некада навелико радили лекари опште медицине у домовима здравља. Људи памте прегледе које су радили лекари медицине рада, али су то и тада били прегледи које су предузећа плаћала здравственим установама – подсећа наша саговорница.

Ова докторка замера младим и средовечним људима који и могућност превентивних прегледа сада не користе довољно. Чврсто је уверена да „навала” грађана на превентивне прегледе не би „уздрмала” функционисање наших здравствених установа. Али то би подразумевало бољу организацију рада него што је сада.

Проф. др Небојша Лалић, ендокрионолог и председник Републичке стручне комисије за дијабетес, такође не верује да би веће интересовање грађана на превентивне прегледе загушило здравствени систем. На констатацију да пракса показује како наше здравство нема довољно капацитета ни за стварно болесне људе, др Лалић каже да је такво размишљање одраз негативистичког става и да то није истина.

– Свако особа која се сматра здравом, али ипак жели да провери свој „шећер”, може да се обрати изабраном лекару и да попуни упитник са осам питања, помоћу кога се са великом вероватноћом одређује колики је ризик од дијабетеса. Према потреби се таква особа упућује на даље претраге. Колико је важно проверити вредности шећера у крви у лабораторији, толико је важно попунити упитник као део скрининга за дијабетес – каже др Лалић и додајући да се дијагноза дијабетеса сасвим стручно поставља код лекар у дому здравља, а не у клиничким центрима.

Иначе, др Лалић је утемељивач Националног водича за рано откривање и превенцију дијабетеса (донет 2005. године) чији је део и поменути упитник, доступан у 38 домова здравља широм Србије. Међутим, на наше питање колико је људи до сада попунило упитник, др Лалић није знао да каже ни приближну процену.