Чистота тела на сцени

50. Битеф

Највећа сензација савремене кинеске плесне сцене Плесно позориште Тао после наступа у Лондону, Паризу, Берлину вечерас ће у 19.30 сати наступити и на отварању јубиларног 50. Битефа са представом „6&7” у режији Тао Јеа на великој сцени Народног позоришта у Београду. Реч је о изразито савременом, визуелно омамљујућем сценском спектаклу. Иза овог апстрактног и аскетског сценског израза публика ће моћи да препозна и осети универзални, духовни принцип таоистичке културе, као што је, рецимо, принцип јина и јанга.

Кореограф Тао Је дипломирао је на Плесној школи у Чункингу. Плесао је у Војном ансамблу за музику и плес у Шангају, плесном позоришту Јин Зинг и Пекиншкој компанији за модерни и савремени плес.

Плесно позориште Тао важи за највећу сензацију савремене кинеске плесне сцене. Колико је деликатно заслужити овакав епитет? Колико га је тешко оправдати и задржати?

Велико је задовољство чути да се наш театар сматра највећом сензацијом кинеске савремене плесне сцене. Плесно позориште Тао се никада не би развило без играча који напорно раде у пробном студију, посматрајући и најмању промену тела које постаје развијеније и снажније од константног вежбања. То је бескрајна путања на којој нема опуштања. Осећамо се уморно и исцрпљено, али смо заузврат зарадили чистоту и мир. Сваки наш члан ће наставити овакву праксу да би се усавршавао.

Представа „6&7” је изразито савремена и важи за омамљујући сценски спектакл. Шта је у фокусу ваше приче? Која је полазна основа ове сценске приче?

Представа „6 и 7” јесте истраживање уметничког концепта пошто сам завршио формирање плесне технике нашег позоришта. Остварење „6 и 7” је такође бекство из традиционалног физичког покрета и конвенционалног логичког система. Бројка шест се врти око кичме да би представила повратак најважнијој покретачкој снази, кретања људског бића. Мултипли простори се полако одвајају у намерном увијању и савијању кичме. Потпуно значење даје покрет тако да плесач достави сваку покретну силу изнутра напоље – од кичме до удова и најситнијих мишића. Број седам укључује живе вокале играча, тражи да дају глас самом покрету. „Облик гласа” који допуњује овај наступ представља инспирацију, изнутра и споља, илузорно и реално. Ово храбро уклањање пратећих елемената плеса долази као резултат мог дугог истраживања и апсорбује медитације о дуалности „облик гласа” и вежби. Прошле године сам направио представу „8” која је премијерно изведена у Шангају, коју је наручио шангајски интернационални уметнички фестивал. Остварења „6&7” и „8” су заправо први део моје трилогије. Мислим да кичма има најзначајнију улогу у покретима тела. Кичма покреће удове и отвара унутрашњи и спољни простор људског тела. Већина плесних радова има тенденцију да се фокусира на покрете руку и ногу, јер су удови много флексибилнији у говору тела.

Зашто сте представу насловили са „6&7”. Шта се крије иза оваквог наслова?

До сада сам направио седам плесних представа: „2”, „Тежина пута 3”, „4”, „5”, „6” „7” и „8”. Дати наслов представи бројевима симболизује раст живота, из године у годину, заједно са растом мог схватања живота и природе. „Неизвесност” је независна идеја. Бројеви поједностављују разумевање и компликације, стварају директан одговор и чисту свест. Надам се да ће моји радови изазвати код публике независно и лично разумевање и расуђивање.

У представи „6&7” проткали сте принцип јина и јанга. Како се уклопио у вашу сценску имагинацију? Какав је то сценски спој?

Истина је, заправо, да публика мисли да сам у свој рад уткао принцип јина и јанга. Лично сам отворен за различита и разноврсна схватања свог рада. Моја жеља јесте да представим чистоту тела на сцени. Кроз церемоније позоришта откривамо перцепције људских бића. Зато се надам да ћу успети да подстакнем публику да ослободи своју машту.