Čistota tela na sceni

50. Bitef

Najveća senzacija savremene kineske plesne scene Plesno pozorište Tao posle nastupa u Londonu, Parizu, Berlinu večeras će u 19.30 sati nastupiti i na otvaranju jubilarnog 50. Bitefa sa predstavom „6&7” u režiji Tao Jea na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Reč je o izrazito savremenom, vizuelno omamljujućem scenskom spektaklu. Iza ovog apstraktnog i asketskog scenskog izraza publika će moći da prepozna i oseti univerzalni, duhovni princip taoističke kulture, kao što je, recimo, princip jina i janga.

Koreograf Tao Je diplomirao je na Plesnoj školi u Čunkingu. Plesao je u Vojnom ansamblu za muziku i ples u Šangaju, plesnom pozorištu Jin Zing i Pekinškoj kompaniji za moderni i savremeni ples.

Plesno pozorište Tao važi za najveću senzaciju savremene kineske plesne scene. Koliko je delikatno zaslužiti ovakav epitet? Koliko ga je teško opravdati i zadržati?

Veliko je zadovoljstvo čuti da se naš teatar smatra najvećom senzacijom kineske savremene plesne scene. Plesno pozorište Tao se nikada ne bi razvilo bez igrača koji naporno rade u probnom studiju, posmatrajući i najmanju promenu tela koje postaje razvijenije i snažnije od konstantnog vežbanja. To je beskrajna putanja na kojoj nema opuštanja. Osećamo se umorno i iscrpljeno, ali smo zauzvrat zaradili čistotu i mir. Svaki naš član će nastaviti ovakvu praksu da bi se usavršavao.

Predstava „6&7” je izrazito savremena i važi za omamljujući scenski spektakl. Šta je u fokusu vaše priče? Koja je polazna osnova ove scenske priče?

Predstava „6 i 7” jeste istraživanje umetničkog koncepta pošto sam završio formiranje plesne tehnike našeg pozorišta. Ostvarenje „6 i 7” je takođe bekstvo iz tradicionalnog fizičkog pokreta i konvencionalnog logičkog sistema. Brojka šest se vrti oko kičme da bi predstavila povratak najvažnijoj pokretačkoj snazi, kretanja ljudskog bića. Multipli prostori se polako odvajaju u namernom uvijanju i savijanju kičme. Potpuno značenje daje pokret tako da plesač dostavi svaku pokretnu silu iznutra napolje – od kičme do udova i najsitnijih mišića. Broj sedam uključuje žive vokale igrača, traži da daju glas samom pokretu. „Oblik glasa” koji dopunjuje ovaj nastup predstavlja inspiraciju, iznutra i spolja, iluzorno i realno. Ovo hrabro uklanjanje pratećih elemenata plesa dolazi kao rezultat mog dugog istraživanja i apsorbuje meditacije o dualnosti „oblik glasa” i vežbi. Prošle godine sam napravio predstavu „8” koja je premijerno izvedena u Šangaju, koju je naručio šangajski internacionalni umetnički festival. Ostvarenja „6&7” i „8” su zapravo prvi deo moje trilogije. Mislim da kičma ima najznačajniju ulogu u pokretima tela. Kičma pokreće udove i otvara unutrašnji i spoljni prostor ljudskog tela. Većina plesnih radova ima tendenciju da se fokusira na pokrete ruku i nogu, jer su udovi mnogo fleksibilniji u govoru tela.

Zašto ste predstavu naslovili sa „6&7”. Šta se krije iza ovakvog naslova?

Do sada sam napravio sedam plesnih predstava: „2”, „Težina puta 3”, „4”, „5”, „6” „7” i „8”. Dati naslov predstavi brojevima simbolizuje rast života, iz godine u godinu, zajedno sa rastom mog shvatanja života i prirode. „Neizvesnost” je nezavisna ideja. Brojevi pojednostavljuju razumevanje i komplikacije, stvaraju direktan odgovor i čistu svest. Nadam se da će moji radovi izazvati kod publike nezavisno i lično razumevanje i rasuđivanje.

U predstavi „6&7” protkali ste princip jina i janga. Kako se uklopio u vašu scensku imaginaciju? Kakav je to scenski spoj?

Istina je, zapravo, da publika misli da sam u svoj rad utkao princip jina i janga. Lično sam otvoren za različita i raznovrsna shvatanja svog rada. Moja želja jeste da predstavim čistotu tela na sceni. Kroz ceremonije pozorišta otkrivamo percepcije ljudskih bića. Zato se nadam da ću uspeti da podstaknem publiku da oslobodi svoju maštu.