Битка са ММФ-ом због повишица

Тек пошто су преговори са ММФ-ом завршени, јавност је сазнала да је мисија боравила у Београду. Из саопштења које је у петак објавила канцеларија Фонда видели смо да се за преговарачким столом разговарало о важној теми – буџету за 2017. годину. Након ове тајне посете грађани и пензионери остали су ускраћени за одговоре да ли ће и за колико њихова лична примања бити повећана будући да није одржана уобичајена конференција за новинаре. Али је већ јуче премијер Александар Вучић обелоданио да се у јануару очекује апсолутни рекорд када је реч о висини плата у Србији, као и повећање пензија.

Вучић је у Милановцу код Жагубице, рекао да је сасвим сигурно да ће се ићи на повећање плата у јавном сектору, иако је очигледно да за неке секторе, попут војске и полиције, не постоји одобравање „неких који би требало да нам помажу”. „Али повећаћемо и полицајцима и војницима, учитељима, наставницима, здраственим радницима, медицинским сестрама, социјалним радницима, онима који имају најнижа примања у правосуђу. Уз повећање минималних зарада од око осам одсто, плус ово, то ће бити значајно повећање плата”, рекао је Вучић.

Он је додао да очекује и повећање пензија, од чега ће нешто бити дато једнократно, а остало кроз уобичајено повећавање.Јасно је да  ће се о проценту повећања разговарати средином октобра када је заказана следећа, контролна мисија представника Фонда. Мада је шеф мисије Џејмс Руф у саопштењу од петка наговестио да „промене плата и пензија треба да узму у обзир окружење са веома ниском инфлацијом”. С обзиром на то да је међугодишњи раст цена на крају августа износио свега 1,2 одсто, представници ММФ-а заправо између редова поручују да би повишице требало да буду скромне.

Ипак, добра вест је да Џејмс Руф више није жестоки противник повећања личних примања грађана и пензионера као што је био прошле године када је тврдио да плате не би требало да буду повећане током 2016, а ни 2017. године.

По свему судећи, око повећања зарада копља ће се ломити када ММФ дође у званичну шесту контролу аранжмана из предострожности.

Такву борбу најавио је управо премијер Александар Вучић поручујући прошле недеље из Њујорка да ће да се „бије са ММФ-ом за колико процената ћемо нешто повећати, а да не угрозимо фискалну стабилност и да имамо раст већи од 3,5 до четири одсто”. Премијер је недавно гостујући на РТС-у, по ко зна који пут нагласио да ће зараде запослених у јавном сектору расти, а да проценат повећања неће бити мали.

„Професорима, здравству, полицији, војсци повећаћемо плату значајно”, рекао је том приликом.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду за „Политику” објашњава да није реално очекивати повећање зарада веће од четири одсто.

– Раст зарада не би смео да доведе у питање остварене резултате у јавним финансијама, тачније мора да прати збир раста бруто домаћег производа и инфлације. То је болно питање за оне који примају плате и пензије јер је на зараду од 30.000 динара повећање од три одсто занемарљиво, али за буџет је то огроман издатак који сви ми финансирамо – објашњава професор Арсић наглашавајући да је недопустиво да се плате и пензије финансирају из кредита.

На исплате зарада и пензија одлази велики проценат БДП-а, каже наш саговорник, а тај проценат би требало да се смањује. Такође, услед  повећања зараде у јавном сектору расте и потрошња, али мање буџетског новца остаје за инвестиције. Ипак, повећана потрошња не може значајније да покрене привредни раст, али дугорочно гледано само уз помоћ већих улагања можемо стићи до континуираног раста.

– Постојећи раст БДП-а требало би да се искористи да се повећа способност привреде да створи нови БДП, а то се постиже инвестицијама – објашњава Арсић.

Иван Николић, сарадник Економског института недавно је за наш лист рекао да ће плате и пензије бити нешто више повећане од прошлог пута (пензионерима 1,25 одсто, здравству три и просвети четири одсто), али ипак не веће од поменутог привредног раста од три одсто.