Bitka sa MMF-om zbog povišica

Tek pošto su pregovori sa MMF-om završeni, javnost je saznala da je misija boravila u Beogradu. Iz saopštenja koje je u petak objavila kancelarija Fonda videli smo da se za pregovaračkim stolom razgovaralo o važnoj temi – budžetu za 2017. godinu. Nakon ove tajne posete građani i penzioneri ostali su uskraćeni za odgovore da li će i za koliko njihova lična primanja biti povećana budući da nije održana uobičajena konferencija za novinare. Ali je već juče premijer Aleksandar Vučić obelodanio da se u januaru očekuje apsolutni rekord kada je reč o visini plata u Srbiji, kao i povećanje penzija.

Vučić je u Milanovcu kod Žagubice, rekao da je sasvim sigurno da će se ići na povećanje plata u javnom sektoru, iako je očigledno da za neke sektore, poput vojske i policije, ne postoji odobravanje „nekih koji bi trebalo da nam pomažu”. „Ali povećaćemo i policajcima i vojnicima, učiteljima, nastavnicima, zdrastvenim radnicima, medicinskim sestrama, socijalnim radnicima, onima koji imaju najniža primanja u pravosuđu. Uz povećanje minimalnih zarada od oko osam odsto, plus ovo, to će biti značajno povećanje plata”, rekao je Vučić.

On je dodao da očekuje i povećanje penzija, od čega će nešto biti dato jednokratno, a ostalo kroz uobičajeno povećavanje.Jasno je da  će se o procentu povećanja razgovarati sredinom oktobra kada je zakazana sledeća, kontrolna misija predstavnika Fonda. Mada je šef misije Džejms Ruf u saopštenju od petka nagovestio da „promene plata i penzija treba da uzmu u obzir okruženje sa veoma niskom inflacijom”. S obzirom na to da je međugodišnji rast cena na kraju avgusta iznosio svega 1,2 odsto, predstavnici MMF-a zapravo između redova poručuju da bi povišice trebalo da budu skromne.

Ipak, dobra vest je da Džejms Ruf više nije žestoki protivnik povećanja ličnih primanja građana i penzionera kao što je bio prošle godine kada je tvrdio da plate ne bi trebalo da budu povećane tokom 2016, a ni 2017. godine.

Po svemu sudeći, oko povećanja zarada koplja će se lomiti kada MMF dođe u zvaničnu šestu kontrolu aranžmana iz predostrožnosti.

Takvu borbu najavio je upravo premijer Aleksandar Vučić poručujući prošle nedelje iz Njujorka da će da se „bije sa MMF-om za koliko procenata ćemo nešto povećati, a da ne ugrozimo fiskalnu stabilnost i da imamo rast veći od 3,5 do četiri odsto”. Premijer je nedavno gostujući na RTS-u, po ko zna koji put naglasio da će zarade zaposlenih u javnom sektoru rasti, a da procenat povećanja neće biti mali.

„Profesorima, zdravstvu, policiji, vojsci povećaćemo platu značajno”, rekao je tom prilikom.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu za „Politiku” objašnjava da nije realno očekivati povećanje zarada veće od četiri odsto.

– Rast zarada ne bi smeo da dovede u pitanje ostvarene rezultate u javnim finansijama, tačnije mora da prati zbir rasta bruto domaćeg proizvoda i inflacije. To je bolno pitanje za one koji primaju plate i penzije jer je na zaradu od 30.000 dinara povećanje od tri odsto zanemarljivo, ali za budžet je to ogroman izdatak koji svi mi finansiramo – objašnjava profesor Arsić naglašavajući da je nedopustivo da se plate i penzije finansiraju iz kredita.

Na isplate zarada i penzija odlazi veliki procenat BDP-a, kaže naš sagovornik, a taj procenat bi trebalo da se smanjuje. Takođe, usled  povećanja zarade u javnom sektoru raste i potrošnja, ali manje budžetskog novca ostaje za investicije. Ipak, povećana potrošnja ne može značajnije da pokrene privredni rast, ali dugoročno gledano samo uz pomoć većih ulaganja možemo stići do kontinuiranog rasta.

– Postojeći rast BDP-a trebalo bi da se iskoristi da se poveća sposobnost privrede da stvori novi BDP, a to se postiže investicijama – objašnjava Arsić.

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta nedavno je za naš list rekao da će plate i penzije biti nešto više povećane od prošlog puta (penzionerima 1,25 odsto, zdravstvu tri i prosveti četiri odsto), ali ipak ne veće od pomenutog privrednog rasta od tri odsto.