Нафта руши амерички сан

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 16. марта – Шта год политичари причали, својим потезима нам поскупљују бензин, гунђају овдашњи грађани. Многи од њих ће тако доживети и турнеје потпредседника Ричарда Чејнија и републиканског председничког кандидата Џона Мекејна по Блиском истоку.

Обојици замерају што су били међу потпаљивачима рата у Ираку који не могу да угасе, али им је то сада повод за ново, дуго путешествије, док је маси њихових сународника, као и људима широм света, путовање и до посла отежано због драстичног скока цена горива, чему је допринео и тамошњи фронт. Горчину им повећава и сећање да су се обећања власти изродила у своју супротност и на том пољу, као што се и уместо обећаног „расадника модернизације” Ирак преобратио у „расадник хаотизације”.

Вашингтонски врхови су, наиме, проповедали да ће ратом у Ираку појевтинити петролеј, да би се испоставило да је он отад, у последњих пет година поскупео за три и по пута, констатује данас и „Вашингтон пост” у опсежној анализи веза између горива и оружане ватре. За „нацију на точковима”, као што је овдашња, то је жесток, све теже подношљив, противудар на „амерички начин живота”.

Грађани су приморани, како је недавно прецизирано, да први пут у последњих 28 година мање путује, уопште, а поготову личним аутомобилима, што доживљавају и као кошмаризацију „америчког сна”, утемељеног, добрим делом, на „багателним” енергентима. Упоредо са стандардом, смањује им се и поверење у домаћу власт.

Вашингтонски врхови никад нису признали да им је међу мотивима за поход на Ирак било и учвршћивање контроле над „нафтним елдорадом”. Поједини учесници сада сведоче да у ратним плановима „није било ни речи о петролеју”. Прећутно се подразумевало, оцењују други, уз подсећање на дугу историју интервенција великих сила на Блиском истоку.

Владајући кругови су планирали, наводи „Пост” мишљење професора Јахуе Садовског, са Америчког универзитета у Бејруту, да инвазијом Ирака „преплаве међународно тржиште нафтом, чију би цену оборили на испод 15 долара за барел”, и да тако „подстакну привреду САД, коначно разоре Организацију земаља извозница нафте (ОПЕК), разбију економије неподобних држава, као што су сада Ирак и Венецуела, што би им дало више могућности за промену тих режима”.

Ништа од тога. За барел се сада плаћа више од 100 долара, ОПЕК је одбио да повећаном производњом обори цену, овдашња економија је пред рецесијом, касе и Техерана и Каракаса су се додатно попуниле, док су у међувремену повећани приходи од енергената ојачали укупне позиције Русије, што је све „искомпликовало” америчке глобалне замисли.

Евидентира се, тако, низ овдашњих контрапродуктивности у потезима према Ираку. Рат поведен на погрешним претпоставкама о забрањеном арсеналу и везама Багдада са Ал Каидом смањио је престиж Америке у свету, проширили су се сукоби на Блиском истоку, ојачали су системи чије је слабљење жељено, оживело је бојиште у претходно „смиреном” Авганистану, од Осаме бин Ладена „нема ни трага”, повећавају се људски и материјални губици…

Уз све то гориво је постало папрено толико да анкете сада показују како им је домаће посртање привреде и стандарда постало већа брига од ирачког рата. Не жале се, наравно, сви. Профити пет највећих петролејских компанија су се у последњих пет година утростручили, са 40 на 121 милијарду долара, преноси „Пост”. Недавно је објављено да само овдашњи Ексон очекује да ће му прошлогодишња зарада износити 39,2 милијарде долара…

Шире се, у таквим околностима, и „теорије завере” по којима су политичке ратне одлуке доношене под утицајем нафтних гиганата, с којима су били повезани поједини лидери. Индиција има више него неспорних материјалних доказа.

То што се у планирању ирачког рата, међу званичницима није помињао петролеј могло би да иде у прилог тезама о „савршеној завери”, бележи „Пост”. Уз поруку да су, на неки начин, и „сви Американци део те конспирације” јер су „разузданом потрошњом горива” занемаривали „стратешке последице”.

Жеља за променом курса постоји, али је њено остваривање „и врло тешко и врло скупо”, и захтева стављање на још већу муку – одрицање од дуго стицаних навика…