Бриселски дијалог је банкротирао

Главни и одговорни уредник приштинског дневника „Коха диторе” Aгрон Бајрами сматра да је бриселски процес банкротирао. Он каже да се разговори Београда и Приштине воде пре свега да би задовољили администрацију Европске уније, али да од договора који се постигне грађани Косова имају мало користи.

„Бриселски дијалог више не може ништа ново да нам да. Неке ствари из тих споразума су фикција и они који су их писали нису очигледно мислили на народ. Невоља је што већина тих докумената није могуће спровести у живот или не у обиму у коме је то потписано. Све је то политичка прича која треба да задовољи администрацију Европске уније”, каже Бајрами у интервјуу за „Политику”.

Агрон Бајрами је у Београду учествовао на панел дискусији „Будућност без непријатељства: српско-албански односи у перспективи”, коју је организовао Институт за филозофију и друштвену теорију. Бајрами  је заговарао тезу да је за бољу будућност неопходно не само да два народа живе близу, него да раде заједно.

„Прошле године на сличној дебати у Београду рекао сам да није добра идеја да две делегације договор тумаче како им је драго: Београд то види на један начин, Приштина на други, а ЕУ најчешће нема своје мишљење. Резултате те политике видимо сада јер две делегације после скоро две и по године поново разговарају о темама које су већ договорене као што су регистарске таблице.

Шта је потребно да се Бриселски споразум  Београда и Приштине напокон спроведе у дело?

Мора да се промени модел разговора, јер добар део тих споразума никада није ни могао да се спроведе. Обе стране су имале потребу да у априлу 2013. године направе неки договор и да се бриселској администрацији прикаже као велики успех. Српска делегација је говорила како је спасла Косово, док су званичници из Приштине косовској јавности истицали да су убедили Србију да призна независност Косова, до неке мере. Тако ће бити све док се не направи такав процес који ће обухватити не само политичаре већ и жељу обе заједнице да се постигне договор који ћемо сви поштовати.

Каква је онда корист од Бриселског договора?

За обичне грађане минимална. Србија је одличном политиком материјализовала Бриселски споразум јер је почела преговоре са ЕУ, док Косово није добило ништа, иако смо очекивали визну либерализацију.

Како на Косову доживљавају разговоре Марка Ђурића и Едите Тахири?

То се доживљава као нешто што раде на силу. Свима је јасно да ту није реч о обострано искреним разговорима, већ да до дијалога долази зато што ЕУ то од нас тражи. До год то раде зато што то неко други тражи, а не зато што је то потреба људи на терену, неће бити великог успеха.

Како по вама онда решити проблем Косова?

Најбоље решење је да Србија призна независност Косова. То би била добра основа на основу које би били дограђивани односи две суседне државе. Срби би у том случају имали додатни стимуланс да унутар  Косова остваре своја права и Србија би играла своју немалу и никако безначајну улогу.

Свесни сте да у Србији нема владе која би признала независност Косова...

Свестан сам да то нико у Србији не жели да уради, али се бојим да ће проћи године и године и да ће проћи више економских криза, доста непримењивих бриселских споразума и да ћемо поново доћи на почетак и питати се зашто смо изгубили двадесетак година када смо могли признати независност Косова још на почетку разговора.

Али за 20 година може да се промени политичка клима у Европи. Зашто Косово не би признало да је саставни део Србије, јер би и то био корак ка нормализацији односа?

Колико год то за Србе било неприхватљиво, велика већина држава у  свету је признала независност Косова, а то су урадиле и 23 од 28 држава ЕУ којој стреми Србија. Независност Косова је неповратна и за Србију је добро да направи тај одлучујући корак. После тога би било много лакше и Србији и Косову да настави дијалог.

Косовски политички систем је готово парализован због протеста опозиције. Зашто је то тако?

На Косову ниједна политика партија нема већину да влада сама, па се праве коалиције. Мислим да су Иса Мустафа и Хашим Тачи били приморани да буду у коалицији. Велики је проблем је незапосленост и што је много незадовољних младих људи који не виде перспективу. Многима смета што влада Косова већи приоритет придаје разговорима са Србијом него решавању великих проблема.

Шта очекујете од рада Специјалног суда за злочине ОВК?

Постоје оправдани разлози зашто специјални суд мора да подвргне судском процњсу злочине над Србима. Овај суд коначно треба да стави тачку на злочине неких припадника ОВК, мада ја нисам велики оптимиста какве ће резултате да има. Протеклих година су радили Хашки трибунал и суд Еулекса, али су резултати су мали. Све док постоји осећање да је неко некоме нешто лоше урадио, а да није због тога сносио законске консеквенце – нема нормалних односа. Правда мора да буде достижна за све, без обзира на то како се ко звао или на којој функцији био.