Briselski dijalog je bankrotirao

Glavni i odgovorni urednik prištinskog dnevnika „Koha ditore” Agron Bajrami smatra da je briselski proces bankrotirao. On kaže da se razgovori Beograda i Prištine vode pre svega da bi zadovoljili administraciju Evropske unije, ali da od dogovora koji se postigne građani Kosova imaju malo koristi.

„Briselski dijalog više ne može ništa novo da nam da. Neke stvari iz tih sporazuma su fikcija i oni koji su ih pisali nisu očigledno mislili na narod. Nevolja je što većina tih dokumenata nije moguće sprovesti u život ili ne u obimu u kome je to potpisano. Sve je to politička priča koja treba da zadovolji administraciju Evropske unije”, kaže Bajrami u intervjuu za „Politiku”.

Agron Bajrami je u Beogradu učestvovao na panel diskusiji „Budućnost bez neprijateljstva: srpsko-albanski odnosi u perspektivi”, koju je organizovao Institut za filozofiju i društvenu teoriju. Bajrami  je zagovarao tezu da je za bolju budućnost neophodno ne samo da dva naroda žive blizu, nego da rade zajedno.

„Prošle godine na sličnoj debati u Beogradu rekao sam da nije dobra ideja da dve delegacije dogovor tumače kako im je drago: Beograd to vidi na jedan način, Priština na drugi, a EU najčešće nema svoje mišljenje. Rezultate te politike vidimo sada jer dve delegacije posle skoro dve i po godine ponovo razgovaraju o temama koje su već dogovorene kao što su registarske tablice.

Šta je potrebno da se Briselski sporazum  Beograda i Prištine napokon sprovede u delo?

Mora da se promeni model razgovora, jer dobar deo tih sporazuma nikada nije ni mogao da se sprovede. Obe strane su imale potrebu da u aprilu 2013. godine naprave neki dogovor i da se briselskoj administraciji prikaže kao veliki uspeh. Srpska delegacija je govorila kako je spasla Kosovo, dok su zvaničnici iz Prištine kosovskoj javnosti isticali da su ubedili Srbiju da prizna nezavisnost Kosova, do neke mere. Tako će biti sve dok se ne napravi takav proces koji će obuhvatiti ne samo političare već i želju obe zajednice da se postigne dogovor koji ćemo svi poštovati.

Kakva je onda korist od Briselskog dogovora?

Za obične građane minimalna. Srbija je odličnom politikom materijalizovala Briselski sporazum jer je počela pregovore sa EU, dok Kosovo nije dobilo ništa, iako smo očekivali viznu liberalizaciju.

Kako na Kosovu doživljavaju razgovore Marka Đurića i Edite Tahiri?

To se doživljava kao nešto što rade na silu. Svima je jasno da tu nije reč o obostrano iskrenim razgovorima, već da do dijaloga dolazi zato što EU to od nas traži. Do god to rade zato što to neko drugi traži, a ne zato što je to potreba ljudi na terenu, neće biti velikog uspeha.

Kako po vama onda rešiti problem Kosova?

Najbolje rešenje je da Srbija prizna nezavisnost Kosova. To bi bila dobra osnova na osnovu koje bi bili dograđivani odnosi dve susedne države. Srbi bi u tom slučaju imali dodatni stimulans da unutar  Kosova ostvare svoja prava i Srbija bi igrala svoju nemalu i nikako beznačajnu ulogu.

Svesni ste da u Srbiji nema vlade koja bi priznala nezavisnost Kosova...

Svestan sam da to niko u Srbiji ne želi da uradi, ali se bojim da će proći godine i godine i da će proći više ekonomskih kriza, dosta neprimenjivih briselskih sporazuma i da ćemo ponovo doći na početak i pitati se zašto smo izgubili dvadesetak godina kada smo mogli priznati nezavisnost Kosova još na početku razgovora.

Ali za 20 godina može da se promeni politička klima u Evropi. Zašto Kosovo ne bi priznalo da je sastavni deo Srbije, jer bi i to bio korak ka normalizaciji odnosa?

Koliko god to za Srbe bilo neprihvatljivo, velika većina država u  svetu je priznala nezavisnost Kosova, a to su uradile i 23 od 28 država EU kojoj stremi Srbija. Nezavisnost Kosova je nepovratna i za Srbiju je dobro da napravi taj odlučujući korak. Posle toga bi bilo mnogo lakše i Srbiji i Kosovu da nastavi dijalog.

Kosovski politički sistem je gotovo paralizovan zbog protesta opozicije. Zašto je to tako?

Na Kosovu nijedna politika partija nema većinu da vlada sama, pa se prave koalicije. Mislim da su Isa Mustafa i Hašim Tači bili primorani da budu u koaliciji. Veliki je problem je nezaposlenost i što je mnogo nezadovoljnih mladih ljudi koji ne vide perspektivu. Mnogima smeta što vlada Kosova veći prioritet pridaje razgovorima sa Srbijom nego rešavanju velikih problema.

Šta očekujete od rada Specijalnog suda za zločine OVK?

Postoje opravdani razlozi zašto specijalni sud mora da podvrgne sudskom procnjsu zločine nad Srbima. Ovaj sud konačno treba da stavi tačku na zločine nekih pripadnika OVK, mada ja nisam veliki optimista kakve će rezultate da ima. Proteklih godina su radili Haški tribunal i sud Euleksa, ali su rezultati su mali. Sve dok postoji osećanje da je neko nekome nešto loše uradio, a da nije zbog toga snosio zakonske konsekvence – nema normalnih odnosa. Pravda mora da bude dostižna za sve, bez obzira na to kako se ko zvao ili na kojoj funkciji bio.