Помоћ државе за треће или четврто дете

Поводом текста Мирољуба Јевтића „Идеологија цивилног друштва неизбежно води у теократију” од 20. септембра

Много је радова који докaзују позитивну везу између религиозности и фертилитета (броја деце које ће жена родити), а један од свеобухватнијих је истраживање Т. Фрејке и Чарлса Ф. Вестофа из 2006. године. Ови аутори наводе да ће разлике између фертилитета муслиманки и осталих на простору Европе наставити да се смањују, па је само питање колико ће још времена бити потребно да се стопе изједначе. Код муслиманки се бележи знатан пад стопа фертилитета по доласку у Европу. Стопа укупног фертилитета од 2,1 се назива још и ниво замене, што значи један човек и једна жена ће бити замењени истим бројем појединаца у току свог репродуктивног периода. Неопходан број деце да би се остварила проста репродукција становништва има само Француска (од свих европских земаља она једина има стопу два или 2,1), и то захваљујући пронаталитетној политици и високим финансијским издвајањима и високом фертилитету имигранткиња. Тренутно у Европи стопа укупног фертилитета за муслиманке је око 2,1 или 2,2 а за хришћанке око 1,6. Занимљиво је запажање поменутих аутора да је код православних забележена најмања позитивна корелација између религиозности и фертилитета.

Фокус државе треба да буде усмерен на вишe нивоe рађања (трећег и четвртог детета), пошто ће се већина људи због друштвених, психолошких и еволуционих разлога и без подршке државе одлучити да има једно или двоје деце. Код избора да ли родити треће или четврто дете на сцену треба да ступи држава како би спустила висину трошкова живота, исхране и школовања вишечланих породица. Једно или двоје деце родитељи имају због себе, док су треће и четврто дете неопходни држави са смањеним наталитетом.

А рецимо за Данску се не треба бринути, мали губитак становника се може надоместити позитивним миграционим салдом ( досељавањем Срба, Хрвата, Мађара... и осталих сиромашнијих држављана Европе).