Pomoć države za treće ili četvrto dete

Povodom teksta Miroljuba Jevtića „Ideologija civilnog društva neizbežno vodi u teokratiju” od 20. septembra

Mnogo je radova koji dokazuju pozitivnu vezu između religioznosti i fertiliteta (broja dece koje će žena roditi), a jedan od sveobuhvatnijih je istraživanje T. Frejke i Čarlsa F. Vestofa iz 2006. godine. Ovi autori navode da će razlike između fertiliteta muslimanki i ostalih na prostoru Evrope nastaviti da se smanjuju, pa je samo pitanje koliko će još vremena biti potrebno da se stope izjednače. Kod muslimanki se beleži znatan pad stopa fertiliteta po dolasku u Evropu. Stopa ukupnog fertiliteta od 2,1 se naziva još i nivo zamene, što znači jedan čovek i jedna žena će biti zamenjeni istim brojem pojedinaca u toku svog reproduktivnog perioda. Neophodan broj dece da bi se ostvarila prosta reprodukcija stanovništva ima samo Francuska (od svih evropskih zemalja ona jedina ima stopu dva ili 2,1), i to zahvaljujući pronatalitetnoj politici i visokim finansijskim izdvajanjima i visokom fertilitetu imigrantkinja. Trenutno u Evropi stopa ukupnog fertiliteta za muslimanke je oko 2,1 ili 2,2 a za hrišćanke oko 1,6. Zanimljivo je zapažanje pomenutih autora da je kod pravoslavnih zabeležena najmanja pozitivna korelacija između religioznosti i fertiliteta.

Fokus države treba da bude usmeren na više nivoe rađanja (trećeg i četvrtog deteta), pošto će se većina ljudi zbog društvenih, psiholoških i evolucionih razloga i bez podrške države odlučiti da ima jedno ili dvoje dece. Kod izbora da li roditi treće ili četvrto dete na scenu treba da stupi država kako bi spustila visinu troškova života, ishrane i školovanja višečlanih porodica. Jedno ili dvoje dece roditelji imaju zbog sebe, dok su treće i četvrto dete neophodni državi sa smanjenim natalitetom.

A recimo za Dansku se ne treba brinuti, mali gubitak stanovnika se može nadomestiti pozitivnim migracionim saldom ( doseljavanjem Srba, Hrvata, Mađara... i ostalih siromašnijih državljana Evrope).