Тројни пакт на вештачењу

Ниш – Потомци Драгише Цветковића (1893–1969), председника југословенске владе и потписника Тројног пакта 1941. године, покренули су још пре годину и по дана судски поступак са захтевом да он буде политички рехабилитован јер, каже за „Политику” његов унук Михајло Сретеновић, „никада није доказано да је он био издајник”.Од подношења захтева суд се само у неколико наврата обраћао правним заступницима Цветковићеве породице и тражио да доставе додатну документацију.

За отварање расправе, сазнали смо, недостаје најважнији документ – одлука Државне комисије за утврђивање ратних злочина окупатора и његових помагача, од 15. септембра 1945. године, којом се Драгиша Цветковић проглашава ратним злочинцем и државним непријатељем.

– Те одлуке нема ни у једном нашем архиву и сва наша настојања да до тог документа дођемо остала су без успеха – рекао је за „Политику” адвокат Милан Ивошевић, објашњавајући зашто се стало у поступку рехабилитације Драгише Цветковића.

Радећи на приређивању књиге чланака, говора, интервјуа, полемика и мемоарске грађе бившег министра и председника Владе Краљевине Југославије, под називом „Драгиша Цветковић – њим самим”, која је изашла из штампе 2006. године, са истим проблемом суочио се и нишки књижевник Видосав Петровић. Покушао је књижевник да пронађе тај папир, а у одговору на његов захтев из једног од државних архива одговорено му је, поред осталог, и „да би поменута одлука могла бити међу оних 500 докумената за које се поуздано зна да нису уступљени архивама већ су задржани у одређеним високим државним институцијама – из оперативних потреба”.

Више пута у прошлости речено је да би било веома важно да овај документ буде пронађен како би се видело шта је наведено у образложењу одлуке – да ли је грех Драгише Цветковића само потписивање Тројног пакта и упућивање захтева Немцима да Солун припадне Југославији, или је у одлуци наведено евентуално још нешто о чему до сада није могло да се сазна. У својим полемикама које је водио из Париза, где је живео после Другог светског рата, Цветковић је бранио потписивање Тројног пакта 25. марта 1941. године у бечкој палати „Белведере” наводећи да су Силе осовине гарантовале ондашњој Југославији неутралност и да њихови војни конвоји неће нарушити територијални интегритет и суверенитет наше земље.

Како би суд, адвокати и потомци онда могли да изађу из „зачараног круга” ако недостаје најважнији доказ? За „Политику” адвокат Ивошевић објашњава:

– У неким документима о конфискацији имовине Драгише Цветковића о њему се говори као о државном непријатељу. То би могло бити полазиште да захтев за рехабилитацију има основа. Затим би уследила оставинска расправа, јер такве расправе после смрти Цветковића није било. Могло би бити затражено чак и вештачење Тројног пакта, што је за сада само у домену размишљања, али ни то за мене не би било изненађење – наводи Ивошевић.

У међувремену, док се очекује исход судског поступка одборници садашњег сазива Скупштине града Ниша још прошле године донели су одлуку да једна нишка улица носи име предратног политичара Драгише Цветковића. На предлог Комисије за називе улица одлучено је да Улица др Божидара Аџије буде преименована у Улицу Драгише Цветковића.

– Сагласност за ову промену добијена је од Министарства за државну управу и локалну самоуправу и већ су наручене табле с новим називом улице – речено је „Политици” у Управи за комуналне делатности у Нишу.

У образложењу те скупштинске одлуке наглашава се Цветковићев допринос развоју Ниша, али и историјске чињенице које указују да је одбијао сарадњу са окупатором и да је због тога више пута био хапшен и затваран.

Чин потписивање пакта Цветковића је трајно удаљио од политике. Потоња влада, коју је образовао генерал Душан Симовић, потврдила је споразум са земљама Осовине из Беча. Та одлука Симовићеве владе била је узалудна јер је ток историје већ је био усмерен у другом правцу.

Драгиша Цветковић умро је у Паризу 1969. године, а да ниједном после Другог светског рата није дошао у Југославију и Србију, односно свој Ниш и Нишку Бању.