Четвртак, 09.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србија на мапи здравственог туризма

Србија на мапи здравственог туризма
Трошкови операција у Србији су само трећина истог трошка на Западу (Фото Д. Јевремовић)

Србија има огроман потенцијал да постане једна од водећих земаља на светској мапи здравственог туризма. Процењује се да сви трошкови који укључују третман, медицинску негу после операције, пут и смештај, коштају као трећина трошкова операције у западној Европи, наглашено је на првом конгресу о здравственом туризму „Serbia Medic” у Привредној комори Србије. На скупу је прeдстављена идеја о унапређењу здравственог туризма, сагледавање свих домаћих капацитета и потенцијала, као и видови сарадње здравствених установа из јавног и приватног сектора са туристичким радницима, хотелијерима и агенцијама.

– Здравствени туризам је перспективан свуда у свету и неке земље су, попут Турске, искористиле своју шансу на најбољи начин. Имајући у виду наш стручан кадар, одлично опремљене болнице и растући приватни сектор, не видим зашто не бисмо нагласили колико се квалитетно може лечити у Београду и Србији, а затим опорављати у нашим бањама, на планинама, у рехабилитационим центрима – истакао је Миодраг Поповић, директор Туристичке организације Београда.

Циљ је, каже Валентина Катић, организаторка конгреса, боља видљивост српске здравствене и туристичке понуде, а покретање портала „Serbiamedic” је важно како би се показало да постоји природна повезаност у коју треба улагати.

– Наши лекари одлазе да раде у земље Европе и свуда широм света. Њихово знање и стручност су најбоља препорука за Србију. Међутим, постоје они који се враћају и улажу у здравство и најновија медицинска достигнућа примењују овде. Ја сам своју америчку каријеру и сан заменила за померање граница у сопственој земљи, улажући у клинику и људе. Данас се у њој третирају и оперишу странци готово у једнаком броју као и домаћи пацијенти – нагласила је Виолета Скоробаћ Ашанин, једна од учесника конгреса.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.