Петак, 10.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
КУЛТУРНИ ДОДАТАК

Свет у огледалу

Укидање позоришне илузије, фрагментарност, деконтекстуелизација, поигравање, често иронично, тематским и формалним елементима, јесте начин да се приступи преиспитивању сложених друштвених и политичких тема, од миграција, минулих ратова и геноцида, ауторитарних режима, неоколонијалне политике Запада, доминације неолибералног капитализама
Свет у огледалу
Један организам: кинеска представа „6&7” (Фото Дуан Ни)

Неколико минута ћутања на сцени очи у очи са публиком су вечност.

Неколико минута ћутања у захукталој атмосфери отварања 50. јубиларног Битефа јесте таман толики рез да се запитамо зашто смо ту и шта ову свечаност разликује од, на пример, доделе Оскара.

Шта то позориште заправо јесте? Заједничко присуство, пулсирање живота на сцени који се прелива на гледаоце, а затим, као што је то каже Ерика Фишер-Лихте, један од водећих светских театролога и овогодишњи гост Битефа, механизмом повратне спреге назад ка извођачима.

Све је то добро знао Боб Вилсон, тај маг перформанса који нас је са неколико минута тишине подсетио на оно што је битно за ову уметност.

Тина Перић

 

Вифредо Лам: Тројански коњ магичне авангарде

Наши уметници могу да науче доста од Лама: уметност је код њега кључ освешћене личне поетике ослобођене брендираног фолклора, без стида од своје прошлости или комплекса пред увозним трендовима

Праг, 1950, Национални музеј модерне уметности Жорж Помпиду

Енциклопедијски опсег ретроспективе кубанског уметника Вифреда Лама (1902–1982) баца у сенку већину овогодишњих изложби.

Резултат блиске сарадње галерије Тејт модерн у Лондону, Националног музеја модерне уметности у Паризу, Националног музеја краљице Софије у Мадриду и вишегодишњег залагања тима кустоса, историчара, колекционара и архивара, ова изложба је слојевита, комплексна слика космополитског модернизма кроз призму педесет година стваралаштва и трансформације.

Заслужена пажња је посвећена уметнику који је дуго био маргинализован као следбеник модернизма, а не један од његових твораца.

Александра Лазар

 

 

У надреалном паклу

Одломак из књиге Ирачки Христос Хасана Бласима, с арапског превео Српко Лештарић, Геопоетика, 2016.

(Фото Bengt Oberger /CC BY-SA 4.0)

Дани и недеље пролазили су једнолично. Осим Саусен и њене мајке, нисам имао чиме да се забавим у том напуштеном селу. Није се много тога догађало.

Мајка је настављала да тера Саусен да се сунча на крову, а с времена на време разговарала је телефоном, стално молећи да јој нађу мужа.

Снаге режима могле су напасти село у сваком моменту. Али, ко брине за то! Рат и живот нису ме плашили, ослободио сам се и остаје ми само још последњи корак!

Напокон ми се учинило да схватам шта се дешава између Саусен и њене мајке. Жена није напустила село због мужа. Он ју је позвао телефоном неколико дана пре него што су становници села побегли и наредио да га чека.

Казао је да ће дезертирати. Борио се у јединицама отпора у једном оближњем граду. Али муж је после тога нестао. Није одговарао на телефон, а Саусенина мајка се плашила да оде у неко друго село без мужа. Та сељанка била је избезумљена од страха.

Изненада је истргнута из колотечине свог уобичајеног живота којим је одувек живела у селу и нашла се бачена у дивљи кошмар.

 

За пријатељство су пресудни гени

Пријатељи међу собом имају генетичке сличности једнаке онима које имају са својим рођацима четвртог степена

Зашто неко има мање пријатеља од других (Фото Rainier Martin Ampongan/CC BY 2.0)

Искуство говори да је уз пријатељство живот лепши, лакши, здравији, па чак и ментално бољи.

Друштвена изолација ствара осећај сличан физичкој нелагоди, гура у стрес и, на крају, у болест. Свачије тело реагује на недостатак пријатеља, као да му је ускраћена нека кључна биолошка потреба.

Зато пријатељи нису нешто што се може имати, али и не мора. Кад се мало боље погледају епидемиолошке статистике, онда се види да је код оних без добрих и сталних пријатеља вероватноћа преране смрти знатно већа него међу онима које одликује друштвеност и оптимистички приступ животу. Социјална изолација је штетна исто колико и пушење и алкохолизам.

Рачуна се да је дуготрајна самоћа једнака пушењу петнаест цигарета на дан, да је штетнија од претеране гојазности и изразитог физичког ленствовања.

Момчило Б. Ђорђевић

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.