Зрак смрти или медијски блесак

Спектакуларну вест емитовану 29. септембра на порталу Раша тудеј (РТ), да је Еф-Би-Ај „коначно објавио“ документа која ће после смрти Николе Тесле 7. јануара 1943. године, у „два камиона“ однети америчка влада, пренели су на насловним странама и у ударним терминима безмало сви домаћи и медији.

Руска агенција ставила је нагласак на чињеницу да се у документима с којих је скинута ознака „строго поверљиво“ потврђује Теслино ангажовање на „зрацима смрти“; да је он тај свој изум у другој половини четрдесетих година прошлог века нудио Великој Британији, Совјетском Савезу, САД и југословенској краљевској влади; да је његова оставштина пребачена у једно складиште на Менхетну; да је са становишта Еф-Би-Аја ова документација била од „виталне важности“ и да је треба сачувати од „страних непријатеља“; они су можда заинтересовани да дођу до тајне о Теслином изуму, „непроцењивом инструменту рата и/или одбране“; да је Теслин сестрић Сава Н. Косановић настојао да се докопа тих „важних планова и докумената“ и да је, према процени Еф-Би-Аја, могао те информације да „учини доступне непријатељима“; да је Косановић Теслину документацију 1951. године пребацио у Југославију.

Изнете чињенице нису спорне, једино је с њима проблем што су више него бајате. Досије Еф-Би-Аја о Николи Тесли објављен је крајем деведесетих година прошлог века, на укупно 252 стране, при чему су у неких 150 докумената многа места остала затамњена. Од онда до данас, на разним странама, низ аутора је реконструисао ту грађу и осветљавао разлоге интересовања Еф-Би-Аја за нашег генијалног земљака, као и за каснији статус његове оставштине.

Овом досијеу, истина, недавно је придружена нова грађа, тако да сада има 354 странице. Нека раније зацрњена места, имена и детаљи више нису под ембаргом, а у папирима којима је досије обогаћен, таквих места је и даље много. У новој грађи дабоме да има нових момената, нових имена и нових сазнања, али колико је овај аутор могао да провери после јучерашње вести, она не доносе ништа спектакуларно ново.

Неколицина драгоцених папира осветљава додатно, на пример, позицију Саве Н. Косановића и његово место у југословенској колонији у САД током Другог светског рата. У грађи која је сада доступна постају јаснији и односи између Еф-Би-Аја и других америчких агенција. Коначно је кроз неколико докумената додатно осветљена и позиција групе истраживача из САД који су у другој половини педесетих година лансирали бизарну тврдњу да је Тесла ванземаљац, спуштен са Венере у Смиљан, у поноћ између 9. и 10. јула 1856. године.

Све у свему, испада да „откриће“ емитовано преко портала РТ и није неко откриће, да је тек нешто више од откривања топле воде. Истина, треба се надати да ће сада многи кренути да помније истраже нарасли досије Еф-Би-Аја о Тесли и да на основу новодоступних докумената додатно осветле нејасноће које и данас прате његов живот и дело.

Утолико је ово и прилика за постављање једног питања: када ће и руске тајне службе бар отшкринути своје сефове, у којима се несумњиво налази и драгоцена документација о Николи Тесли. Поготово о његовим настојањима да са Совјетским Савезом у годинама пред Други светски рат успостави сарадњу и да Москви понуди изум који ће у штампи и у литератури бити назван „зраци смрти“. 

Али, тиме прича не би била окончана. Папире о Тесли, или његове документе, несумњиво поседују тајне службе америчке војске и морнарице, различитих министарстава и сложене мреже установа која је у САД деловала током Другог светског рата и потом. Сигурно такву грађу имају и тајне службе Велике Британије и Француске, Немачке и Аустрије, она је свакако садржана и у документацији моћних индустријских концерна у Европи и САД.

Између осталог и зато што је Никола Тесла од када је почео свој пут ка историјској слави непрекидно био окружен контролорима и агентима разних фела, с којима је волео да се надмудрује знајући да не могу да продру у његове тајне.

На листи митова

„Раша тудеј” се позвала и на додатне изворе из Еф-Би-Аја, упућујући на званичну листу од 100 митова из историје ове агенције. На њој се на десетом месту налази тврдња да је Еф-Би-Ај трагао за Теслиним изумима, да је дошао у посед његових радова или микрофилмова његових докумената. Ове информације и гласине, које се појављују у бројним књигама и написима о Тесли, Еф-Би-Ај оповргава тврдњом да је у данима његове смрти дошло до „почетне конфузије“ између ове агенције и других владиних званичника. Зато је наглашено да треба консултовати чињенице изнете у извештајима агенције.