Дискриминисани

Уефа је ставила Србију на стуб срама. Додуше фудбалски, али је оптужба толико озбиљна да врло лако може да се уопшти и, ако буде затребало, прошири на све и свашта.
Да ли смо, заиста, расисти?
Ове године, 25. марта, навршила су се два века откако је Парламент у Лондону укинуо трговину робљем у Великој Британији. Тим поводом се Тони Блер, тада још председник владе Уједињеног Краљевства, чудио како је "тешко поверовати да је оно што је данас злочин против човечности било легално у то време" (трговина робљем у британским колонијама је, иначе, укинута тек 1. августа 1834.).

А шта су радили Срби у то време? Водили су борбу на живот и смрт за сопствено ослобођење од турског ропства. За оне који робове замишљају искључиво као бераче памука под пуцкетањем бича, напомена да није свим Африканцима одузета слобода, а да су у античко време чак и неки чувени филозофи били робови. У првом српском уставу, Сретењском, изгласаном 2. (15) фебруара 1835, у 118. члану је писало да сваки роб, без обзира на то да ли је дошао сам или с неким, ступањем на тло Србије постаје слободан човек.

На Олимпијским играма у Сијудад Мексику 1968. неки амерички атлетичари су у знак протеста против, како се тада звало, расне сегрегације у својој земљи на победничком постољу држали дигнуту десну песницу док се свирала химна САД. У то време смо у Србији, а и у целој несврстаној Југославији, учени да су нам истински пријатељи људи свих боја: црни, жути, бели...

Срби, дакле, немају расистичко наслеђе. Значи ли то да су оклеветани?

Нажалост, не. Расизам се појављује у нашој земљи кроз некритичко опонашање Запада. Када су прошле године неки Чачани на утакмици почели да вређају Зимбабвеанца Мајкла Тамвањеру, иначе фудбалера њиховог Борца, били су обучени као припадници Кју-клукс-клана. У српској историји нису могли да нађу одговарајући пример. "Скинхедси", као што им и само име говори, немају корене код нас.

Тешка је грешка државе и савеза, па и клубова, што се већ у зачетку нису обрачунали с тим усијаним главама ("осуђивање појаве" не помера ствар с мртве тачке). Да су виновници пронађени, што није тешко уз телевизијске, видео и фотографске снимке, и озбиљно новчано кажњени, не бисмо дошли у ситуацију да председник Уефе Мишел Платини тражи да будемо избачени на две године из Европе.

Његов предлог може да се разуме. Обећао је да ће да искорени расизам и хулиганство на стадионима - и једна драконска казна би му добродошла да покаже да с њим нема шале. С обзиром на то који су нам све грехови приписани, ништа лакше него да се на нама истерује правда.

Оно за шта су некада служили црнци, полако се сваљује на нас. Балкан већ одавно има презриво значење, а Србија постаје законита мета за дискриминацију. На ту карту су заиграли неки шкотски медији уочи данашње утакмице Црвена звезда - Ренџерс у квалификацијама за Лигу шампиона у фудбалу.