Малолетници све чешће кријумчаре мигранте

У Србији је тренутно око 5.700 миграната, а 86 одсто њих смештено је у привремене објекте које је обезбедила Влада Србије, говоре подаци Агенције Уједињених нација за избеглице (УНХЦР).

„Око 1.720 миграната налази се у пет центара за тражиоце азила. Током септембра 863 мигранта изразила су азилну намеру у Србији, док је од почетка године регистровано 8.934 тражиоца азила”, каже за „Политику” Мирјана Миленковски, представник за штампу УНХЦР-а.

Да су капацитети попуњени, али и да се планира проширење прихватних центара потврђује за наш лист Владимир Цуцић, комесар за избеглице и миграције.

„Можемо да примимо још 500, 600 миграната, a обезбедићемо и додатни смештај, али то не решава проблем. Одлуке после референдума у Мађарској показаће да ли ће ових 6.000 стрпљивих миграната који се налазе на листи и чекају свој ред да макар за неколико месеци уђу на територију ЕУ, постати 6.000 очајника, а међу њима има око 3.000 деце. Нико од њих неће да остане у Србији, а ми их овде не можемо држати против њихове воље”, наводи Цуцић.

Западнобалканска рута миграната за Европу не постоји, напомиње Цуцић и подсећа да је помоћ ЕУ неопходна, а може ићи у два смера: или да се мигрантима омогући да наставе путовање ка западу, или да се омогући њихов повратак у земље порекла.

Пооштрене мере Владе Србије за спречавање илегалних улазака миграната из Бугарске и Македоније и сузбијање кријумчарења људи, уведене пре два месеца, по оцени комесара за избеглице али и УНХЦР-а, дале су резултате. Заједнички тимови војске и полиције који патролирају дуж наше границе, ипак, не могу да спрече улазак свих оних који илегалним каналима желе да пређу преко наше територије.

„Ти момци чине све што је у њиховој моћи да заштите границе и миграната би било далеко више да они нису тамо. Али улазака и даље има, јер да бисте херметички затворили потребна вам је технологија, много људи и огроман новац”, каже Цуцић.

У овом тренутку највећи проблем је кријумчарење миграната, јер они илегалним путем, преко неприступачног терена и са кријумчарима који их пребацују у крајње нехуманим условима, пролазе Србијом.

„За два месеца открили смо 53 кријумчара, од којих је 39 српских држављана. Нико од миграната се не би усудио да сам пређе границу јер не познаје терен. Када смо обезбедили државну границу променила се и тактика кријумчарења, мигранти се сада доводе непосредно пред граничну линију, саветује им се куда да иду и како да избегавају патроле, али и како да дођу до тачке где их чека друга група кријумчара која би их превезла комбијима и аутомобилима на север земље”, наводи за „Политику” капетан корвете Јован Кривокапић, портпарол Министарства одбране.

Иако је у међувремену промењена казнена политика, па шверцери миграната у притвору остају до 30 дана, а за то време се против њих води кривични поступак за илегални прелазак државне границе и кријумчарење људи, многи улазе у овај нелегални „бизнис”, што не чуди када је зарада за једног мигранта од 800 до 1.300 евра.

„Доста је малолетника у овом послу, недавно смо привели четворочлану групу кријумчара чији је вођа био малолетник”, објашњава Кривокапић.

Ангажовање малолетника за овај нелегални посао такође није необично, јер деца не подлежу санкцијама, или су оне у случају млађих од 18 година далеко блаже.

Кријумчари су често покушавали да побегну од заједничких снага војске и полиције, а било је и насртаја возилима на војнике и полицајце у којима срећом нико није повређен. На другој страни, један кријумчар је повређен када је покушао да побегне возилом преко банкине када је видео контролу на путу, па се слупао.

Рестриктивне мере Владе Србије у вези са мигрантима и кријумчарима нису смањиле миграције, већ су оне само ушле у сиве, илегалне токове, оцењује Радош Ђуровић, директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

„На другој страни утицале су да се кријумчари све чешће хапсе, чиме се шаље порука овим људима да ће сносити последице за то што раде. Ипак, особе које се приводе су хијерархијски гледано у ланцу кријумчарења на најнижем нивоу, док организатори остају некажњени”, наглашава Ђуровић.