(Не)могућа мисија Коштуничиног ученика

Нови потпредседник ДСС-а Милош Јовановић нови је политички лидер ове странке, а бивша председница Санда Рашковић Ивић наставиће да води посланички клуб у Скупштини Србије. Шесточлани клуб Демократске странке Србије остаје на окупу, у њему остаје Славиша Ристић, који је на седници Главног одбора у суботу поднео оставку на функцију потпредседника странке, али је остао њен члан, а остаје и независни посланик Ђорђе Вукадиновић, који се последњих дана оштро сукобљавао са појединцима из ДСС-а.

Санда Рашковић Ивић му се извинила „због напада и недоличног понашања појединих чланова ДСС-а којима је био изложен последњих дана” и нагласила да му је захвална што је „и поред свега, изразио спремност да до даљег остане у клубу ДСС у Скупштини Србије и заједно наставе борбу за слободну и демократску Србију”.

После жучне расправе на седници ГО, која се у суштини тицала дефинисања опозиционог статуса странке и начина на који ће даље функционисати, јуче је деловало да се страсти стишавају и да се, у циљу опстанка странке која се тек вратила у парламент, поражена опција понаша кооперативно. Тачка раздора било је питање локалних коалиција са Српском напредном странком, чему се оштро противио део врха странке на челу са бившом председницом и комплетан косовскометохијски одбор. Због тога је Марко Јакшић у суботу изашао из странке, коју је са Војиславом Коштуницом, Славишом Ристићем и другима оснивао пре 24 године. ГО је, иначе, у суботу потврдио одлуке о локалним коалицијама на Врачару и Вождовцу.

Шта се дешава са ДСС-ом и куда ће даље? Председник Политичког савета ове странке Душан Пророковић даје „дијагнозу”: уз природну смену генерација, ДСС се суочио и са кризом ауторитета после одласка Коштунице пре две године.

„Све ово што данас видимо последица је тога. Странка без јаког лидера који ће да усмерава унутрашње односе у пожељном правцу не може да преживи, тако је свуда у свету”, истиче Пророковић.

Милош Јовановић, који ће по свему судећи бити изабран за председника ДСС-а на следећој страначкој изборној скупштини, кад год да буде (а изгледа да неће моћи да је организују пре избора за председника Србије), изнео је основе политике ДСС-а у наредном периоду. Како је навео на конференцији за новинаре у недељу, ДСС не види могућност сарадње са целокупном опозицијом („Не видим шта ДСС може да тражи у некој сарадњи са ДС”), а о заједничком кандидату за председника Србије разговараће са патриотским странкама, пре свега покретом Двери. На седници ГО, навео је, донет је програмски документ којим се реафирмишу ставови ДСС-а, односно противљење европском путу Србије, Бриселском споразуму, те продаји „Телекома”, ЕПС-а и „Аеродрома”.

Стање у ДСС-у Јовановић је окарактерисао као лоше, јер, иако је ушао у парламент, никад није добио мање гласова на изборима. На седници ГО рекао је да као организација треба да се „увојниче“, да ће бити „војска, а не разуларена банда ако мислимо нешто да направимо”. Јовановић се заложио за слободу општинских одбора да склапају коалиције на локалном нивоу, наводећи да ако не донесу такву одлуку, онда „ДСС више није странка, него секта”.

Санда Рашковић Ивић, која је пре неколико месеци прва објавила да би Јовановић требало да буде њен наследник на челу странке, јуче је за „Политику” изнела свој (помирљиво-резигниран) став: „О локалним коалицијама, наравно, нисам променила мишљење, али ако врх странке сматра да оне нису важне, онда није ни важно шта ја о њима мислим.”

Душан Пророковић је уверен да ће странка опстати, а он, како истиче, има моралну обавезу да у њој остане, пошто је ту 22 године. Али, како додаје, ако ДСС има будућност, онда је има само ако се врати крупним темама, као у време Коштунице. Дешавају се озбиљни политички процеси у Србији и у окружењу и ДСС треба да нуди решења. Јер, указује Пророковић, и у ДСС-у је приметан тренд присутан и у свим осталим странкама – постепена банализација политике.

„Реагује се на нека текућа дешавања, а оно што је красило ДСС од оснивања јесте да се партија бавила озбиљним политичким питањима, нудила решења, разликовала битно од небитног и себе дугорочно позиционирала. Зато никада није успела да постане једна широка, народна партија која ће освајати 35–40 одсто гласова, али је имала утицај на политику који је био много већи од броја гласова које је добијала на изборима”, указује Пророковић.

Можда будући лидер ДСС-а размишља на сличан начин. Прошле недеље је у интервјуу „Недељнику“ рекао да је разговарао са Коштуницом, који је одговорио на његова питања и недоумице. „Више од његове јавне подршке значи ми могућност да са њим разговарам, јер је његово искуство у вођењу странке и државе од непроцењивог значаја”, истакао је Јовановић.