Београд суочен са уценом из Брисела

Ако до недеље Влада Србије не прихвати предлог споразума о телекомуникацијама са Приштином, којим се тражи да се одрекнемо имовине „Телекома Србије” у покрајини, биће прекинуте евроинтеграције. А ако га прихвати, изгубиће сву имовину на Косову и Метохији, не само имовину „Телекома”.

То је најједноставнији сажетак онога што је, прилично катастрофично, обзнанио шеф Канцеларије за КиМ Марко Ђурић, додајући, уз биране речи о премијеру Вучићу, да ће, уколико се влада одлучи за ову другу опцију, то јест ако прихвати овај ултиматум, поднети оставку.

Нешто касније огласио се и Александар Вучић, потврђујући да је у питању тешка одлука, али да он не може да каже да је реч о ултиматуму, него „о разговорима које смо водили у Бриселу”.

Он је објаснио да није реч буквално о ултиматуму, пренео је Танјуг, али да се пред Србију стално стављају политички услови који се увек тичу КиМ, а да таквих услова за друге кандидате нема, те да у таквим околностима морамо бити свесни да, како је рекао, „ако будемо одбили неће нам отворити поглавља”. Премијер није споменуо недељу као рок за (не)прихватање споразума, али је говорио о „наредним данима”.

Остало је неколико недоумица: да ли постоји прецизан рок за ову одлуку, ко га је наметнуо, зашто је одједном Београд стављен пред избор „узми или остави”, шта се догодило у ноћи између четвртка и петка у Бриселу и ко је аутор измена споразума, а да то, према Ђурићевим речима, није ни неко из ЕУ ни неко из Приштине. Питање које виси у ваздуху јесте – ко је онда? Може ли се помислити на некога пре него на Американце, увек посебно заинтересоване за Косово?

Упућени у овај проблем нису желели да говоре ништа више од онога што су рекли Вучић и Ђурић. Извесно је само да је Ђурић иступио после седнице Владе Србије, на којој се није расправљало о овом проблему него је, како незванично сазнајемо, само предочен члановима владе у виду информације.

Говорећи о „накарадном” предлогу споразума, Марко Ђурић је рекао да је наша земља суочена са захтевом да прихвати овакве скандалозне и неприхватљиве услове, да се отме наша имовина и имовина „Телекома Србија”, да се онемогући нормално комуницирање и да се на тај начин успостави преседан, а онда такав модел преслика и на енергетику.

„По истом моделу отели би нам и Газиводе и друге електронергетске потенцијале и другу друштвену и државну имовину. Дакле, или да то прихватимо тако како је понуђено или нема ништа од евроинтеграција, нема наставка отварања поглавља и свега осталог, то је нешто што се из подтекста врло јасно види”, навео је Ђурић.

По његовом дубоком уверењу, преноси Танјуг, тај ултиматум је неприхватљив. Како је истакао, ни као преговарач ни као Србин не може да прихвати то да се Србија одрекне своје имовине на КиМ, најавивши да ће, уколико влада, коју безрезервно подржава, ипак другачије одлучи, бити принуђен да напусти функцију главног преговарача с Приштином и директора Канцеларије за КиМ.

Како је навео, у Влади Србије су били озбиљни и тешки разговори о томе шта и како даље у вези са овим.

„Уверен сам, иако морам да кажем да смо се сви заједно борили за то да наши аргументи у разговорима и са представницима ЕУ и са представницима Приштине превладају, да овакви услови нису прихватљиви”, рекао је Ђурић.

Расим Љајић, потпредседник владе и министар трговине, туризма и телекомуникација, за „Политику” истиче да је неприхватљива намера да се Приштини да имовина „Телекома”, која би се потом, како је предвиђено, уступала нашем јавном предузећу на коришћење.

„На почетку преговора у Бриселу пре неколико година тражили смо, ја сам тражио, да се отвори питање имовине ’Телекома’. Међутим, углас су и Албанци с Косова и међународни посредници из ЕУ рекли да је имовина посебна тема, да ће се разматрати у оквиру засебног питања српске имовине на Косову. Говорили су да се никад ништа неће решити ако и то питање отворимо. Њих је занимао само међународни позивни број за Косово. Онда је постигнут технички споразум, па акциони план и сад, после свега, они отварају то питање, па испада на крају да није кључан број него имовина, новац”, каже Љајић за наш лист.

У Бриселу се прошле недеље водио разговор о примени споразума о телекомуникацијама, а Ђурић каже да се „нешто врло чудно десило” кад је буквално у току ноћи између четвртка и петка „папир који је стајао пред нама за столом потпуно промењен”.

„Услови су фундаментално промењени. Очигледно је да се неко са стране, неко ко није ни ЕУ ни Приштина, умешао да би ове разговоре учинио неуспешним, да би можда тиме постигао неки други политички циљ и да би Србију изложио притиску каквом до сада, по овом и по многим другим питањима, није била изложена”, каже Ђурић.

Премијер Вучић је, опет, рекао да је у четвртак у Бриселу само једна реченица требало да се измени у акционом плану да би га Београд прихватио, али је већ у петак речено да то више не важи. Он је подсетио да је споразум о телекомуникацијама потписан у августу прошле године, али да постоје различита тумачења, те да је питање имовине једно од њих.

„Веома је тешко донети позитивну одлуку о томе, али је тешко донети и негативну одлуку о томе, јер знате с каквим се политичким последицама суочавате. Мерићемо какву ћемо одлуку донети, покушаћемо још нешто да променимо и донећемо најбољу одлуку у интересу Србије”, рекао је Вучић.

Вучић је објаснио да је споразум о телекомуникацијама потписан прошле године у Бриселу, а да се сад разговара о акционом плану у којем две стране нису сагласне у вези са тачкама 9 и 11, које не прихватају приштинска страна и ЕУ, а које се тичу имовине.

„Наш страх је да ће на основу тог споразума да тумаче и друге ствари за имовину, па ће рећи да и Газиводе и ’Трепча’ припадају Приштини, а не пада нам на памет да им дамо на ’добар дан, изволите’”, рекао је Вучић.

----------------------------------------------------------------------------

Србија ће заштитити „Трепчу”

Приштина по други пут покушава да преузме „Трепчу”. Сада желе да национализују овај комбинат кроз нацрт закона о „Трепчи”, али им то неће проћи, изјавио је директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић. „Црни облаци су поново над ’Трепчом’. На делу је отимање комбината, али им то неће проћи. Београд ће бранити и заштитити ’Трепчу’ на сваки начин”, казао је Ђурић.

Ново посезање Приштине за „Трепчом” почело је тако што је Председништво косовске скупштине уврстило нацрт закона о Рударском комплексу „Трепча” на дневни ред скупштинског заседања у петак, иако влада још није усвојила закон, пренео је приштински лист „Коха”.

Према Ђурићевим речима, и овом приликом се понавља прошлогодишњи покушај приштинских власти да изгласавањем специјалног закона о „Трепчи” национализују комбинат, „да Трепчу одузму законитим власницима – Фонду за развој Србије и другим повериоцима”.

– Београд је више пута тражио да се о „Трепчи”, али и имовини уопште, разговара у Бриселу, али се наилазило на глуве уши приштинских институција – подсетио је Ђурић. – Они оваквим потезима покушавају да отимачином ставе све учеснике пред свршен чин. Наравно то неће проћи, бранићемо „Трепчу”, заштитићемо „Трепчу” на сваки начин.

Он је казао да се нацрт закона о „Трепчи” појавио ниоткуда и да се није разговарало ни са српским представницима, ни са руководством „Трепче”. Њиме се, казао је Ђурић, предвиђа национализација „Трепче”, потпуно одузимање Србији, лишавање Срба својинских права, управљачких права и што је важно то је грубо кршење ЦЕФТА споразума, Споразума о стабилизацији и придруживању, те да је то незапамћено безакоње у најави.

– Покренућемо процедуре. Обавестити представнике ЕУ, покренути арбитражне поступке, предузети и друге правне, али и политичке мере. Разговарамо са највишим представницима међународне заједнице – рекао је Ђурић.

Према његовим речима, српска страна покушава да подстакне разговоре, „јер се питање имовине мора решавати кроз разговоре, јер је реч о имовини Фонда за развој Србије, али и неких страних компанија које су деоничари”.

– Највећи проблем и највећи изазов није само у стотинама милиона, можда и милијардама евра. Проблем је више од 3.000 запослених чија би права била угрожена. Влада Србије заштитиће њихове интересе и неће дозволити да неко остане без зарада и на улици – казао је Ђурић и подсетио да се се више рудних лежишта налази у централној Србији, а само да су улази у копове на КиМ.

Косовски премијер Иса Мустафа рекао је на седници владе да је Рударско-металурски комбинат „Трепча” у власништву Косова и да се о томе не може преговарати, пренео је Танјуг. Косовска влада је одобрила нацрт закона о „Трепчи”, који је прослеђен Скупштини Косова. Мустафа је казао да је било потребно доста времена да се изради закон о „Трепчи” и додао да је комисија која је израдила нацрт закона урадила то на професионалан начин.

Владајућа коалиција је уверена да ће нацрт бити усвојен на првом читању, док се представници опозиције и Српске листе нису изјаснили о томе како ће гласати, јер нису имали увид у нацрт овог закона.

Више од три хиљаде радника „Трепче” на северу Косова изразило је забринутост и огорчење због најављеног усвајања закона о „Трепчи” и затражило да се ово питање реши дијалогом представника Београда и Приштине у Бриселу.

Александар Микавица