Beograd suočen sa ucenom iz Brisela

Ako do nedelje Vlada Srbije ne prihvati predlog sporazuma o telekomunikacijama sa Prištinom, kojim se traži da se odreknemo imovine „Telekoma Srbije” u pokrajini, biće prekinute evrointegracije. A ako ga prihvati, izgubiće svu imovinu na Kosovu i Metohiji, ne samo imovinu „Telekoma”.

To je najjednostavniji sažetak onoga što je, prilično katastrofično, obznanio šef Kancelarije za KiM Marko Đurić, dodajući, uz birane reči o premijeru Vučiću, da će, ukoliko se vlada odluči za ovu drugu opciju, to jest ako prihvati ovaj ultimatum, podneti ostavku.

Nešto kasnije oglasio se i Aleksandar Vučić, potvrđujući da je u pitanju teška odluka, ali da on ne može da kaže da je reč o ultimatumu, nego „o razgovorima koje smo vodili u Briselu”.

On je objasnio da nije reč bukvalno o ultimatumu, preneo je Tanjug, ali da se pred Srbiju stalno stavljaju politički uslovi koji se uvek tiču KiM, a da takvih uslova za druge kandidate nema, te da u takvim okolnostima moramo biti svesni da, kako je rekao, „ako budemo odbili neće nam otvoriti poglavlja”. Premijer nije spomenuo nedelju kao rok za (ne)prihvatanje sporazuma, ali je govorio o „narednim danima”.

Ostalo je nekoliko nedoumica: da li postoji precizan rok za ovu odluku, ko ga je nametnuo, zašto je odjednom Beograd stavljen pred izbor „uzmi ili ostavi”, šta se dogodilo u noći između četvrtka i petka u Briselu i ko je autor izmena sporazuma, a da to, prema Đurićevim rečima, nije ni neko iz EU ni neko iz Prištine. Pitanje koje visi u vazduhu jeste – ko je onda? Može li se pomisliti na nekoga pre nego na Amerikance, uvek posebno zainteresovane za Kosovo?

Upućeni u ovaj problem nisu želeli da govore ništa više od onoga što su rekli Vučić i Đurić. Izvesno je samo da je Đurić istupio posle sednice Vlade Srbije, na kojoj se nije raspravljalo o ovom problemu nego je, kako nezvanično saznajemo, samo predočen članovima vlade u vidu informacije.

Govoreći o „nakaradnom” predlogu sporazuma, Marko Đurić je rekao da je naša zemlja suočena sa zahtevom da prihvati ovakve skandalozne i neprihvatljive uslove, da se otme naša imovina i imovina „Telekoma Srbija”, da se onemogući normalno komuniciranje i da se na taj način uspostavi presedan, a onda takav model preslika i na energetiku.

„Po istom modelu oteli bi nam i Gazivode i druge elektronergetske potencijale i drugu društvenu i državnu imovinu. Dakle, ili da to prihvatimo tako kako je ponuđeno ili nema ništa od evrointegracija, nema nastavka otvaranja poglavlja i svega ostalog, to je nešto što se iz podteksta vrlo jasno vidi”, naveo je Đurić.

Po njegovom dubokom uverenju, prenosi Tanjug, taj ultimatum je neprihvatljiv. Kako je istakao, ni kao pregovarač ni kao Srbin ne može da prihvati to da se Srbija odrekne svoje imovine na KiM, najavivši da će, ukoliko vlada, koju bezrezervno podržava, ipak drugačije odluči, biti prinuđen da napusti funkciju glavnog pregovarača s Prištinom i direktora Kancelarije za KiM.

Kako je naveo, u Vladi Srbije su bili ozbiljni i teški razgovori o tome šta i kako dalje u vezi sa ovim.

„Uveren sam, iako moram da kažem da smo se svi zajedno borili za to da naši argumenti u razgovorima i sa predstavnicima EU i sa predstavnicima Prištine prevladaju, da ovakvi uslovi nisu prihvatljivi”, rekao je Đurić.

Rasim Ljajić, potpredsednik vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, za „Politiku” ističe da je neprihvatljiva namera da se Prištini da imovina „Telekoma”, koja bi se potom, kako je predviđeno, ustupala našem javnom preduzeću na korišćenje.

„Na početku pregovora u Briselu pre nekoliko godina tražili smo, ja sam tražio, da se otvori pitanje imovine ’Telekoma’. Međutim, uglas su i Albanci s Kosova i međunarodni posrednici iz EU rekli da je imovina posebna tema, da će se razmatrati u okviru zasebnog pitanja srpske imovine na Kosovu. Govorili su da se nikad ništa neće rešiti ako i to pitanje otvorimo. Njih je zanimao samo međunarodni pozivni broj za Kosovo. Onda je postignut tehnički sporazum, pa akcioni plan i sad, posle svega, oni otvaraju to pitanje, pa ispada na kraju da nije ključan broj nego imovina, novac”, kaže Ljajić za naš list.

U Briselu se prošle nedelje vodio razgovor o primeni sporazuma o telekomunikacijama, a Đurić kaže da se „nešto vrlo čudno desilo” kad je bukvalno u toku noći između četvrtka i petka „papir koji je stajao pred nama za stolom potpuno promenjen”.

„Uslovi su fundamentalno promenjeni. Očigledno je da se neko sa strane, neko ko nije ni EU ni Priština, umešao da bi ove razgovore učinio neuspešnim, da bi možda time postigao neki drugi politički cilj i da bi Srbiju izložio pritisku kakvom do sada, po ovom i po mnogim drugim pitanjima, nije bila izložena”, kaže Đurić.

Premijer Vučić je, opet, rekao da je u četvrtak u Briselu samo jedna rečenica trebalo da se izmeni u akcionom planu da bi ga Beograd prihvatio, ali je već u petak rečeno da to više ne važi. On je podsetio da je sporazum o telekomunikacijama potpisan u avgustu prošle godine, ali da postoje različita tumačenja, te da je pitanje imovine jedno od njih.

„Veoma je teško doneti pozitivnu odluku o tome, ali je teško doneti i negativnu odluku o tome, jer znate s kakvim se političkim posledicama suočavate. Merićemo kakvu ćemo odluku doneti, pokušaćemo još nešto da promenimo i donećemo najbolju odluku u interesu Srbije”, rekao je Vučić.

Vučić je objasnio da je sporazum o telekomunikacijama potpisan prošle godine u Briselu, a da se sad razgovara o akcionom planu u kojem dve strane nisu saglasne u vezi sa tačkama 9 i 11, koje ne prihvataju prištinska strana i EU, a koje se tiču imovine.

„Naš strah je da će na osnovu tog sporazuma da tumače i druge stvari za imovinu, pa će reći da i Gazivode i ’Trepča’ pripadaju Prištini, a ne pada nam na pamet da im damo na ’dobar dan, izvolite’”, rekao je Vučić.

----------------------------------------------------------------------------

Srbija će zaštititi „Trepču”

Priština po drugi put pokušava da preuzme „Trepču”. Sada žele da nacionalizuju ovaj kombinat kroz nacrt zakona o „Trepči”, ali im to neće proći, izjavio je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić. „Crni oblaci su ponovo nad ’Trepčom’. Na delu je otimanje kombinata, ali im to neće proći. Beograd će braniti i zaštititi ’Trepču’ na svaki način”, kazao je Đurić.

Novo posezanje Prištine za „Trepčom” počelo je tako što je Predsedništvo kosovske skupštine uvrstilo nacrt zakona o Rudarskom kompleksu „Trepča” na dnevni red skupštinskog zasedanja u petak, iako vlada još nije usvojila zakon, preneo je prištinski list „Koha”.

Prema Đurićevim rečima, i ovom prilikom se ponavlja prošlogodišnji pokušaj prištinskih vlasti da izglasavanjem specijalnog zakona o „Trepči” nacionalizuju kombinat, „da Trepču oduzmu zakonitim vlasnicima – Fondu za razvoj Srbije i drugim poveriocima”.

– Beograd je više puta tražio da se o „Trepči”, ali i imovini uopšte, razgovara u Briselu, ali se nailazilo na gluve uši prištinskih institucija – podsetio je Đurić. – Oni ovakvim potezima pokušavaju da otimačinom stave sve učesnike pred svršen čin. Naravno to neće proći, branićemo „Trepču”, zaštitićemo „Trepču” na svaki način.

On je kazao da se nacrt zakona o „Trepči” pojavio niotkuda i da se nije razgovaralo ni sa srpskim predstavnicima, ni sa rukovodstvom „Trepče”. Njime se, kazao je Đurić, predviđa nacionalizacija „Trepče”, potpuno oduzimanje Srbiji, lišavanje Srba svojinskih prava, upravljačkih prava i što je važno to je grubo kršenje CEFTA sporazuma, Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, te da je to nezapamćeno bezakonje u najavi.

– Pokrenućemo procedure. Obavestiti predstavnike EU, pokrenuti arbitražne postupke, preduzeti i druge pravne, ali i političke mere. Razgovaramo sa najvišim predstavnicima međunarodne zajednice – rekao je Đurić.

Prema njegovim rečima, srpska strana pokušava da podstakne razgovore, „jer se pitanje imovine mora rešavati kroz razgovore, jer je reč o imovini Fonda za razvoj Srbije, ali i nekih stranih kompanija koje su deoničari”.

– Najveći problem i najveći izazov nije samo u stotinama miliona, možda i milijardama evra. Problem je više od 3.000 zaposlenih čija bi prava bila ugrožena. Vlada Srbije zaštitiće njihove interese i neće dozvoliti da neko ostane bez zarada i na ulici – kazao je Đurić i podsetio da se se više rudnih ležišta nalazi u centralnoj Srbiji, a samo da su ulazi u kopove na KiM.

Kosovski premijer Isa Mustafa rekao je na sednici vlade da je Rudarsko-metalurski kombinat „Trepča” u vlasništvu Kosova i da se o tome ne može pregovarati, preneo je Tanjug. Kosovska vlada je odobrila nacrt zakona o „Trepči”, koji je prosleđen Skupštini Kosova. Mustafa je kazao da je bilo potrebno dosta vremena da se izradi zakon o „Trepči” i dodao da je komisija koja je izradila nacrt zakona uradila to na profesionalan način.

Vladajuća koalicija je uverena da će nacrt biti usvojen na prvom čitanju, dok se predstavnici opozicije i Srpske liste nisu izjasnili o tome kako će glasati, jer nisu imali uvid u nacrt ovog zakona.

Više od tri hiljade radnika „Trepče” na severu Kosova izrazilo je zabrinutost i ogorčenje zbog najavljenog usvajanja zakona o „Trepči” i zatražilo da se ovo pitanje reši dijalogom predstavnika Beograda i Prištine u Briselu.

Aleksandar Mikavica