Температуре ниске, а радијатори хладни

Јутарње температуре од седам степени Целзијусових нису биле довољан разлог да топланe ових дана потпале котлове, иако по Закону о енергетици морају да греју када је температура нижа од 12 степени. Изостале су и најављене топле пробе, па су домаћинства прикључена на даљинско грејање, која плаћају и зими и лети, уместо да се огреју поред радијатора, морала да укључе пећи, грејалице, или климе, што значи да ће у новембру осим грејања платити и веће рачуне за струју.

При том ће новембарски рачуни због поскупљења струје од 1. октобра ионако бити већи за 3,8 одсто, јер сада киловат струје, без ПДВ-а, кошта 6,6 динара. Дакле, грађани имају дупли трошак.

У Београдским електранама кажу да су спремни сваког тренутка да почну топле пробе и да греју станове. Али не могу да кажу када ће то бити.Рачуница Агенције за енергетику Србије показује да ће најскупље грејање и ове године бити на лож – уље 95.300 динара за шест месеци, бутан гас 112.000 и 125.300 динара на струју која иде директно у грејна тела и котлове за етажно грејање, док ће најниже трошкове у сезони 2016/2017. године имати они који се буду грејали на дрва и то она јефтинија око 35.400 динара.

Упоређујући рачуне од лане, они који се греју на дрва платиће ове године грејање скупље за 400 динара, док ће за куповину квалитетнијег дрвета морати да издвоје још више, око 57.400 што је за око 1.000 динара скупље него у претходној грејној сезони.

Грејање на струју је за 1.500 до 4.000 динара скупље него прошле грејне сезоне. Они који имају етажно грејање плаћали су прошле године 121.000, а сада ће 125.300 динара.

Веће рачуне него прошле године имаће они који се греју на ТА пећи и то само ноћу када је струја четири пута јефтинија него дању. Уместо 45.000 динара платиће 46.900 или за скоро 2.000 динара више него прошле године. Ако ТА пећи буду укључивали и дању, уместо прошлогодишњих 65.000 динара, за стан од 60 квадрата платиће ове зиме 67.400, или за око 2.400 динара више. Доста скупље грејање платиће и они који користе пелет. Лане им је за грејање требало 56.000 динара, а ове године 60.200.

Први пут после много година, ове ће се исплатити грејање на гас који је за домаћинства појефтинио за 35 одсто, па ће ове године рачуни бити за око 8.000 мањи него прошле и уместо 49.000 износиће 41.400 динара.

Јефтинији је и угаљ, па ће у зависности од калоричности бити потребно да се плати од 43.700 до 49.900 динара, што је за око 2.000 динара мање него прошле зиме када су се рачуни кретали од 46.000 до 51.000 динара.

Иако се мало ко греје на лож-уље, они који ипак тако греју пећи проћи ће неупоредиво јефтиније ове зиме него прошле. Овогодишњи рачун биће око 95.300 док је прошлогодишњи био 149.000 динара, иста је ситуација и када је у питању бутан гас, који је ове године јефтинији и кошта 112.000 динара, односно јефтинији за око 22.000 динара.

За грејање просечно изолованог стана од 60 квадрата, на 20 степени Целзијусових 16 сати дневно у целом стану, током 180 дана у грејној сезони, потребна је енергија од око 9.000 киловат-сати.

Просечна процењена потрошња у Србији је 150 киловат-сати по квадрату, кажу у Агенцији аз енергетику.

Из АЕРС-а саветују грађане да, уколико су у могућности, изолују стамбени простор и промене прозоре, не греју просторе у којима не бораве и да, уколико купују нове пећи и котлове, изаберу оне који су енергетски ефикаснији.