„Београдски читач” и са друге стране Атлантика

Безмало годину дана пошто је постављена у Чубурском парку, скулптура „Београдски читач” добиће 8. октобра брата с друге стране Атлантског океана. Неће то, додуше, бити близанац: за разлику од врачарског обележја, које је извајао двадесетпетогодишњи Београђанин Андрија Васиљевић, у градићу Кеселберију на Флориди освануће дело његовог вршњака из Власотинца, младог Милоша Шарића. Али, српском и америчком знамену посвећеном читању књига биће заједничка порука Доситеја Обрадовића која ће у преводу на енглески бити постављена и пред скулптуром у САД.

Ово својеврсно братимљење Кеселберија, градића који је део ширег окружења Орланда, и наше престонице заслуга је Гордане Пешаковић, наше књижевнице и декана Пословног факултета Херзинг универзитета у Орланду. Она је, подсетимо, заједно са књижевницом Горданом Влајић и новинарком Тањом Шикић била у тиму иницијаторки подизања „Београдског читача” на Чубури децембра прошле године. У међувремену, анимирала је надлежне у градској управи Кеселберија и добила њихову подршку за постављање обележја које ће бити откривено у присуству целокупне тамошње градске управе предвођене градоначелником и угледним званицама попут студената, уметника и представника српске заједнице на Флориди. И то није све: универзитет на којем Гордана Пешаковић предаје пристао је да буде спонзор доласка аутора скулптуре Милоша Шарића на свечано отварање његовог дела.

„Крајем прошле године представила сам градском врху Кеселберија културни пројекат ,Београдски читач’ са идејом да у њега на посебан начин укључимо и њихов град. И како то бива када имате замисао, визију, веру и упорност, а наиђете на људе са сличним погледима о улози културе, образовања и повезивању људи, ствари почну да се догађају. Посебно сам захвална градском менаџеру Билу Хафорду и Линди Мур, менаџеру за културу града Кеселберија, као и Херзинг универзитету који је с пуно разумевања подржао овај пројекат”, каже Гордана Пешаковић за „Политику”, наводећи да ће заслугом оца Љубише Брњоша из Цркве Свете Петке у Лонгвуду, месту такође смештеном на ширем подручју Орланда, тај храм бити домаћин Милошу Шарићу за време његовог боравка у Кеселберију.

У изјави за наш лист, Бил Хафорд истиче посебно задовољство тиме што је помогао културну сарадњу његовог града и Србије.

„Одувек сам желео да помогнем не само економском, већ и културном развоју града у коме живим. Суштина је да покренете пројекат у који верујете и да то радите од срца, па ће вам се придружити и други суграђани. Овакви подухвати нас обогаћују разменом идеја и уметности, помажући нам да премостимо физичке раздаљине”, каже градски менаџер Кеселберија.

За финансијску подршку америчком „Београдском читачу” најзаслужније су Рене Херзинг, ректорка Херзинг универзитета, као и Хедер Антонаћи, ректорка кампуса ове високошколске установе у Орланду.

„Основни принципи пословања Херзинг универзитета су унапређење образовне и пословне културе базиране на професионализму, поштовању другога, интегритету, бризи и посвећености заједници. Посвећени смо подизању мостова између различитих култура”, истиче она.

Наводећи да је будућа скулптура део „међународног културног пројекта који промовише читање и писање, посебно међу школском децом”, њена колегиница Хедер Антонаћи истиче да је Херзинг универзитету „задовољство да спонзорише долазак младог српског вајара Милоша Шарића”.

Овај Власотинчанин, чији је предлог на конкурсу за „Београдског читача” у Чубурском парку прошле године освојио треће место, каже да је почаствован што ће његов рад бити постављен у Кеселберију.

„Треба стварати амбијент који ће подстицати децу да читају и пишу и који ће дати инспирацију младима. Уметност односно скулптура, као тродимензионално дело, може бити један вид мотивације да се на креативан начин пренесе порука да треба радити на себи и ментално се обликовати”, напомиње Шарић.

Откривање скулптуре на Флориди биће одржано свега шест дана пре 14. октобра, датума када су далеке 1881. године Србија и САД потписале први међудржавни споразум о трговинској и конзуларној сарадњи, каже Гордана Пешаковић. За нашу саговорницу, ова својеврсна увертира за 135. годишњицу од тог документа има и велику личну вредност будући да је њена магистарска теза гласила: „Економска сарадња Југославије и САД”.

„У животу је важно да имате доброг ментора. Имала сам срећу да мој ментор буде професор Љубиша Адамовић, са Економског факултета у Београду. Ко је могао да претпостави те 1986. године када сам одбранила магистарску тезу да ћу имати привилегију да допринесем сарадњи Србије и САД”, с осмехом закључује Гордана Пешаковић.