Недеља, 19.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Радикални „брегзит” Терезе Меј

Компаније ће морати да праве листе страних радника, док ће страним студентима бити много теже да добију визу
Радикални „брегзит” Терезе Меј
Конференција британских конзервативаца у Бирмингему: Тереза Меј са супругом (Фото Ројтерс)

Британска влада најавила је тврди и радикални „брегзит”, који пре свега подразумева драстично смањење запошљавање и отежани боравак страних држављана на Острву. Мадрид и Париз први су реаговали на излагање британске премијерке Терезе Меј, која је најавила оштар заокрет удесно и најригорознију контролу странаца који улазе, студирају или хоће да раде у Великој Британији.

Грађани Србије који су вадили визу за туристички или кратак пословни боравак у Великој Британији знају колико је мукотрпан и скуп тај процес.

Не само да је одговарање путем интернета на безброј чудних питања тежак и често збуњујућ посао, што унапред плаћена такса од 90 фунти не гарантује позитиван исход, што се мора прибавити сијасет дозвола, потврда и изјава, што се ти папири морају превести код овлашћеног лица на енглески језик, већ је то само почетак полумесечног процеса примопредаје докумената. Уз узимање отисака свих десет прстију, службеницима се уз све остале потврде предаје важећи пасош и све претходне путне исправе којима је истекло важење. Затим се пасоши и целокупни досије, укључујући извештај из банке о тачном стању на рачуну, шаљу у Пољску, одакле их враћају за петнаестак дана.

Српском подносиоцу захтева за британску визу боље је да не купује авионску карту унапред. Иако се на одговор чека „у просеку петнаест радних дана”, може се десити да Пољска баш у том периоду има неки државни празник, па да пасош са визом или без ње не допутује на време. А свака авионска карта која се купује у последњем тренутку, вишеструко је скупља.

На неки начин, Лондон већ одавно грађанима Србије ускраћује основна људска права тако што им одузима путну исправу, на две или три недеље, само зато што су изразили жељу да посете Уједињено Краљевство.

Судећи по говору британске премијерке, од следеће године, кад одмакне процедура око „брегзита”, и грађани земаља Европске уније мораће да прођу кроз ту неизвесност пре него што им се дозволи да привире у британско царство. А ако још буду хтели тамо да студирају или раде, тада ће и неки нови Ајнштајн морати да се помучи пре него што му службе одобре школовање у Британији.

Ко год је у Србији вадио обичну визу за кратак боравак у Великој Британији, зна колико је мукотрпан, дуготрајан, неизвестан и скуп овај процес

Лондон планира да ригорозно смањи број имиграната који долазе у Британију. По речима Терезе Меј, бивше министарке унутрашњих послова, Британија ће примити на своју територију само сто хиљада дошљака годишње. Ове године дошло их је 327.000. Влада такође најављује да ће фирме које мисле да запосле странце морати претходно да доставе листу и образложење својих потреба. Министарка унутрашњих послова Ембер Рад чак је упозорила да ће влада спречити мигранте да узимају радна места Британцима и да ће „присилити компаније да обелодане број страних радника које запошљавају”. Поједини лондонски медији су због оваквих најава већ прозвали владајућу Конзервативну партију „странком за прављење спискова страних радника”, док лидер опозиционих лабуриста Џереми Корбин упозорава владајуће торијевце да престану да потпирују ксенофобију.

Испуне ли се обећања постбрегзитске владе, ни страним студентима који воле да студирају на британским факултетима неће бити лако да своју жељу остваре.

Британска министарка унутрашњих послова Ембер Рад најавила је да Лондон уводи нова правила и строжу селекцију за одобравање студентских виза. Нарочито ће се мотрити на оне студенте који се уписују на лошије факултете. Процењује се да сваки четврти имигрант улази у Велику Британију тако што је прибавио визу страног студента. Лабуристички посланик Пол Бломфилд, иначе челник парламентарне вишестраначке групе за размену студената, критикује намере нове британске владе, а министарку унутрашњих послова назвао је незналицом. Страни студенти доносе осам милијарди фунти (девет милијарди и три стотине милиона евра) британској економији и тако доприносе одржању или отварању десетина хиљада радних места.

„Образовање је једна од наших најпрофитабилнијих економских грана. Конкуренција трља руке”, рекао је овај посланик.

И док медији у Шпанији и Француској забринуто пишу о овим најавама и истичу како је Тереза Меј постала већа и радикалнија брегзиташица од оних који су од почетка заговарали излазак из ЕУ, лидерка француске крајње деснице Марин ле Пен, пуна је хвале за смернице британске владе. Шта ће бити са три милиона странаца, држављана Европске уније, и да ли им прети протеривање из Велике Британије? Засад, како је упозорио један од министара, „Европљани који живе у Великој Британији главни су адут у преговорима са Бриселом”. Док су они у Британији, Британци који живе у некој земљи ЕУ не морају да брину. Али ако Лондон почне да истерује Французе, ни Париз неће трпети да им посао узимају Енглези.

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.