Radikalni „bregzit” Tereze Mej

Britanska vlada najavila je tvrdi i radikalni „bregzit”, koji pre svega podrazumeva drastično smanjenje zapošljavanje i otežani boravak stranih državljana na Ostrvu. Madrid i Pariz prvi su reagovali na izlaganje britanske premijerke Tereze Mej, koja je najavila oštar zaokret udesno i najrigorozniju kontrolu stranaca koji ulaze, studiraju ili hoće da rade u Velikoj Britaniji.

Građani Srbije koji su vadili vizu za turistički ili kratak poslovni boravak u Velikoj Britaniji znaju koliko je mukotrpan i skup taj proces.

Ne samo da je odgovaranje putem interneta na bezbroj čudnih pitanja težak i često zbunjujuć posao, što unapred plaćena taksa od 90 funti ne garantuje pozitivan ishod, što se mora pribaviti sijaset dozvola, potvrda i izjava, što se ti papiri moraju prevesti kod ovlašćenog lica na engleski jezik, već je to samo početak polumesečnog procesa primopredaje dokumenata. Uz uzimanje otisaka svih deset prstiju, službenicima se uz sve ostale potvrde predaje važeći pasoš i sve prethodne putne isprave kojima je isteklo važenje. Zatim se pasoši i celokupni dosije, uključujući izveštaj iz banke o tačnom stanju na računu, šalju u Poljsku, odakle ih vraćaju za petnaestak dana.

Srpskom podnosiocu zahteva za britansku vizu bolje je da ne kupuje avionsku kartu unapred. Iako se na odgovor čeka „u proseku petnaest radnih dana”, može se desiti da Poljska baš u tom periodu ima neki državni praznik, pa da pasoš sa vizom ili bez nje ne doputuje na vreme. A svaka avionska karta koja se kupuje u poslednjem trenutku, višestruko je skuplja.

Na neki način, London već odavno građanima Srbije uskraćuje osnovna ljudska prava tako što im oduzima putnu ispravu, na dve ili tri nedelje, samo zato što su izrazili želju da posete Ujedinjeno Kraljevstvo.

Sudeći po govoru britanske premijerke, od sledeće godine, kad odmakne procedura oko „bregzita”, i građani zemalja Evropske unije moraće da prođu kroz tu neizvesnost pre nego što im se dozvoli da privire u britansko carstvo. A ako još budu hteli tamo da studiraju ili rade, tada će i neki novi Ajnštajn morati da se pomuči pre nego što mu službe odobre školovanje u Britaniji.

London planira da rigorozno smanji broj imigranata koji dolaze u Britaniju. Po rečima Tereze Mej, bivše ministarke unutrašnjih poslova, Britanija će primiti na svoju teritoriju samo sto hiljada došljaka godišnje. Ove godine došlo ih je 327.000. Vlada takođe najavljuje da će firme koje misle da zaposle strance morati prethodno da dostave listu i obrazloženje svojih potreba. Ministarka unutrašnjih poslova Ember Rad čak je upozorila da će vlada sprečiti migrante da uzimaju radna mesta Britancima i da će „prisiliti kompanije da obelodane broj stranih radnika koje zapošljavaju”. Pojedini londonski mediji su zbog ovakvih najava već prozvali vladajuću Konzervativnu partiju „strankom za pravljenje spiskova stranih radnika”, dok lider opozicionih laburista Džeremi Korbin upozorava vladajuće torijevce da prestanu da potpiruju ksenofobiju.

Ispune li se obećanja postbregzitske vlade, ni stranim studentima koji vole da studiraju na britanskim fakultetima neće biti lako da svoju želju ostvare.

Britanska ministarka unutrašnjih poslova Ember Rad najavila je da London uvodi nova pravila i strožu selekciju za odobravanje studentskih viza. Naročito će se motriti na one studente koji se upisuju na lošije fakultete. Procenjuje se da svaki četvrti imigrant ulazi u Veliku Britaniju tako što je pribavio vizu stranog studenta. Laburistički poslanik Pol Blomfild, inače čelnik parlamentarne višestranačke grupe za razmenu studenata, kritikuje namere nove britanske vlade, a ministarku unutrašnjih poslova nazvao je neznalicom. Strani studenti donose osam milijardi funti (devet milijardi i tri stotine miliona evra) britanskoj ekonomiji i tako doprinose održanju ili otvaranju desetina hiljada radnih mesta.

„Obrazovanje je jedna od naših najprofitabilnijih ekonomskih grana. Konkurencija trlja ruke”, rekao je ovaj poslanik.

I dok mediji u Španiji i Francuskoj zabrinuto pišu o ovim najavama i ističu kako je Tereza Mej postala veća i radikalnija bregzitašica od onih koji su od početka zagovarali izlazak iz EU, liderka francuske krajnje desnice Marin le Pen, puna je hvale za smernice britanske vlade. Šta će biti sa tri miliona stranaca, državljana Evropske unije, i da li im preti proterivanje iz Velike Britanije? Zasad, kako je upozorio jedan od ministara, „Evropljani koji žive u Velikoj Britaniji glavni su adut u pregovorima sa Briselom”. Dok su oni u Britaniji, Britanci koji žive u nekoj zemlji EU ne moraju da brinu. Ali ako London počne da isteruje Francuze, ni Pariz neće trpeti da im posao uzimaju Englezi.