Путин нас усмерава на пут Јосипа Броза

Да је Москва задовољна што Београд покушава да се држи политике несврстаних и до сада је било очигледно, а поруком коју је пре неколико дана послао Путинов саветник Михаил Швиткој овај руски став додатно је потврђен.

Сарадник руског председника задужен за међународне односе у области културе оценио је да није случајно то што је у Југославији постојао „трећи пут”.

„Она је увек била између Истока и Запада и Јосип Броз Тито је увек био довољно мудар да балансира између два војнополитичка блока. Мени се чини да Србија нема други пут. Разумљиво је да су ваши политичари заинтересовани и оријентисани на сарадњу с ЕУ и њеним структурама. Али чак и Русија… У последњих годину и по председник Путин и министар Лавров говоре о томе да је повезани простор од Лисабона до Владивостока бољи од било којег другог”, навео је Швиткој за Спутњик.

На овај начин саветник Владимира Путина надовезао се на изјаву свог шефа, јер је руски председник још приликом Самита несврстаних у Техерану 2012. рекао да је његова земља спремна да сарађује с чланицама тог Покрета.

Нема дилеме да Србија нема утицај какав је пре пола века имала СФРЈ, али је очигледно и да многи у несврстанима виде какву- такву гаранцију да Београд неће „исклизнути” ка НАТО- у и да то добро знају и у Кремљу. Броза се приликом летошње посете Београду сетио и амерички потпредседник Џозеф Бајден, који, додуше, није коментарисао спољну политику СФРЈ, већ је препричао анегдоту из времена кад је био у делегацији САД коју је примио југословенски маршал.

Историчар Предраг Марковић за „Политику” наглашава да су и поред свих промена кроз које је Покрет несврстаних прошао од оснивања, неки принципи веома актуелни и данас. „Они су настали као покрет који је значио и Американцима и Русима, да неутралне државе неће прићи једном од блокова. Нарочито велике земље као Индија. За САД је било мање зло да после ослободилачких револуција у колонизованим државама оне не пређу Совјетима, а за Русе да се смањи утицај Америке на Африку и Азију.

Тај стари мотив два блока да се неке земље с ’трећег пута’ држе подаље од конкурената у Вашингтону или Москви веома је присутан и данас и зато се толико говори о несврстаности”, наводи Марковић.

Указујући да је витални интерес Русије да што мање земаља уђе у НАТО, социолог Јово Бакић несврстане види управо као једно од средстава одвраћања од чланства у Северноатлантском савезу. „Као и свака велика сила, и Русија примењује различита дипломатска средства, па мањим државама, у зависности од прилика, упућује умерене поруке, а понекад и уцене и претње. Савет некоме да се придржава принципа несврстаности спада у најмирније од тих порука, будући да Србија и Русија данас имају добре односе.

С друге стране је пример Црне Горе, где је најпре ушао руски капитал, а кад је та земља ’окренула ћурак’ у правцу НАТО- а, из Москве су стигла врло оштра и озбиљна упозорења”, оцењује Бакић за наш лист. Најновија порука саветника Владимира Путина заправо је на трагу онога што се могло чути и од неких људи из самог државног врха Србије. Тако је шеф дипломатије Ивица Дачић прошле године поручио да је Тито „најбољи бренд Србије и Балкана”.

„Не кукам ја за Титом, ја кукам што ми данас немамо такву спољнополитичку позицију”, објаснио је Дачић свој став. Он је више пута подсетио и да је од 86 земаља које не признају независност Косова чак 61 управо у Покрету несврстаних. Министар спољних послова недавно је присуствовао и Самиту ове организације у Венецуели. А крајем 2015, на Конференцији ОЕБС-а у Београду, као домаћин је у Арени истакао велику слику Јосипа Броза, једног од оснивача Европске организације за безбедност и сарадњу. Спољнополитичку неутралност по „рецепту” првог човека СФРЈ истицао је и председник Томислав Николић, док је премијер Александар Вучић више пута поредио дипломатску активност Србије с оном из времена Титове Југославије.

Говорећи о данашњој позицији Србије, Предраг Марковић указује да су прилике у свету сада много сложеније него пре пола века и да се појављују нови моћни играчи, попут Кине, која усмерава велике кредите и инвестиције ка Африци. „Позиција Јосипа Броза и углед СФРЈ били су и производ стицаја околности у свету који је вероватно непоновљив. У том простору између два блока могли су да настану и звездани тренуци наше дипломатије.

Рецимо, да Џими Картер пошаље своје емисаре да питају Тита за савет о разним темама повезаним с Палестинцима, али и за прилике у Африци”, наводи Марковић. На питање колико је за Србију користан пут несврстаности, Бакић каже да такав спољнополитички курс не може да шкоди. „Србија је далеко од тог луксуза да се замера најмоћнијима у свету, нарочито у данашње време кад се поново појављују тензије и кад постоји више сукоба разних центара, пре свега Русије и САД. Колико знам, статус земље посматрача у Покрету несврстаних не може вас ометати ни на путу ка чланству у ЕУ. Препоручљиво је са што више земаља бити у добрим односима, а тај покрет окупља велики број чланица. Без обзира на то што ни он није оно што је некад био и бројне чланице су индивидуално можда подложније утицајима највећих сила”, закључује Бакић.