Вечити рат демократског Мјанмара

Малтене упоредо с одлуком америчког председника Барака Обаме да Мјанмару укине санкције, јер унапређује демократију, у овој земљи  десио се, како западни медији пишу, најкрвавији дан у последње четири године. Недељни обрачун пограничне полиције с нападачима сматра се најтрагичнијим догађајем после жестоког сукоба будиста и муслиманске мањине Роханге (Rohingya) из 2012. године, када је страдало 250 људи, а из домова протерано око 140.000 припадника ове етничке групе који су смештени у камповима у нехуманим условима.

Наиме, пре два дана је на граници с Бангладешом настрадало девет полицајаца. Један је нестао, а у обрачуну је рањено пет. Ондашња полиција саопштила је да је заробила два и убила осам нападача.

Мјанмар након смртоносног исхода шаље трупе у подручје где  муслиманска мањина Роханге чини већинско становништво. Власти трагају за нападачима и верују, пише Ројтерс, да је реч управо о припадницима ове етничке групе, те да су они извели три одвојена напада када су уједно пограничној полицији одузели туце оружја и бар 10.000 паковања муниције.

Роханге иначе живе под озбиљним ограничењима слободе кретања и окупљања. Мјанмар је од недеље пооштрио ове забране, због чега су се огласили заговорници заштите људских права забринути да ће се ове околности одразити на обично становништво које се неретко олако повезује с екстремним побуњеницима. У невладиним организацијама се прибојавају да се може десити насилно сламање мештана који лако могу бити ухапшени или могу страдати у рацијама.

Метју Смит, оснивач организације за људска права, каже Ројтерсу да нова ограничења Рохангама нису непознаница јер они, каже, живе у полицијској држави. Смит подвлачи да кршење људских права у контексту борби против побуњеника није ништа ново и да власти „рутински оптужују ову етничку групу за спрегу с наоружаним екстремистима с истом лакоћом којом рутински одбацују оптужбе за злоупотребу људских права”.

Нова влада с првим цивилним председником после 1962. године на челу, од војне хунте наследила је и овај, вечити проблем – положај етничке групе Роханге коју Мјанмар не признаје. Они у овој земљи немају држављанство нити пасоше, а за будисте су илегални имигранти из Бангладеша које је британска колонијална власт населила у 19. веку.  Термин Роханге ондашњем већинском становништву је споран и свако ко их тако назива, по њима, признаје да су староседеоци и да постоје као засебна етничка група.

Лидерка сада владајуће Националне лиге за демократију Аунг Сан Су Ћи, која је дисидентском харизмом пре годину дана повела народ у историјске победоносне изборе, ћутала је о погрому ове муслиманске мањине. Добитница Нобелове награде за мир Су Ћи тврдила је тада да су домове због војне хунте напуштали сви, не само мањинске заједнице, због чега је трпела критике нобеловаца далај-ламе, Дезмонда Тутуа и бројних светских медија.

Њен утицај у постојећој влади је огроман. Како није постала председница због уставних одредби које прописују да страни држављанин или онај ко у најужој породици има чланове рођене у иностранству не може бити на челу државе, Су Ћи је добила функцију државног саветника и министра спољних послова.

Због недељних дешавања је разговарала с безбедносним званичницима и рекла им, пише Ројтерс, да „пажљиво рукују овом тематиком и да се стриктно држе закона”.

Званичници у Бангладешу кажу да је после недељног напада Мјанмар затворио границу, а полиција не изузима и могућност да су покретач заправо метамфетамини. Полиција је у овом подручју у септембру запленила око шест милиона пилула метамфетамина.

Обама укинуо санкције Мјанмару

Након вишегодишњег отопљавања дипломатских односа две земље, амерички председник Барак Обама одлучио је да укине санкције Мјанмару. Обама је прошлог месеца најављивао да би се ово могло ускоро десити јер се ситуација у последње време изменила будући да се нова власт труди да унапређује демократију.

АП преноси да је шеф Беле куће повукао овај потез пошто се у септембру у Вашингтону срео с Аунг Сан Су Ћи која је тада затражила укидање економских блокада.