Како смо почели да увозимо месо из Русије

Извоз меса из Србије у Русију готово је обустављен. Потражња углавном постоји за смрзнутом свињетином из домаћих кланица. У првих осам месеци ове године на руско тржиште испоручено је свега 1.598 тона меса – за 2,4 милиона евра, што је за чак 90 одсто мање него у истом периоду 2015. године.

У истом периоду, потпуно неочекивано, скочио је увоз меса из Русије (за три пута) и то оног најлошије категорије, сазнаје „Политика”. Према подацима Републичког завода за статистику, за око 200.000 евра на руском тржишту купљено је око 80 тона меса и јестивих отпадака од живине која се користи у преради за производњу саламе, барених кобасица и виршли. Иако је, истина, реч о релативно малим количинама ово би можда могао да буде наговештај којим смером би могла да крене робна размена између Србије и Русије у којој је, по свему судећи, све мање места за домаће произвођаче меса.

Како објашњава Дејан Делић, из Привредне коморе Србије, основни разлог оваквог пада је висока цена меса. Наши произвођачи, уз огромне трошкове транспорта, не могу да буду конкурентни на том тржишту. До 2014. нисмо били извозник меса и прерађевина у Руску Федерацију, а најбоља прилика отворила се средином те године и потрајала је до новембра 2015., јер је рубља тада почела да осцилира и пада и нама се указала шанса да постанемо ценовно конкурентни. На лошији извоз утицало је и то што је руска домаћа производња додатно ојачала. Али, ни са смиривањем курса и тржишта нисмо се вратили добрим резултатима.

– Ово је нажалост тачно. Месо више није приоритетан производ у категорији прехране у извозу за Руску Федерацију. Такве осцилације, са падом или јачањем рубље, нисмо имали, рецимо, са сиром, који је и даље тражен и интересантан са тамошње купце – каже Делић.

Иако ни прошла година није била посебно успешна за домаћу месну индустрију – окончана је са приходом од извоза од 22,9 милиона евра у овом тренутку то је више него недостижно. Информација са сајта „Росељхознадзора”, федералне службе за ветеринарски и санитарни надзор, показују да дозволе за пласман свињског меса и прерађевина на тржиште Руске Федерације (и то без ограничења) и даље има више од десет највећих домаћих компанија. Међу њима су: „Јухор”, „Карнекс”, „Неопланта”, „Ђурђевић”, „Топола”, „Биг-бул”, „Златиборац”, „Котекс”, „Агро-Папук”...

Већина њих већ стандардно нерадо јавно говори о пропалим пословима са великим руским купцима али је јасно да је суноврат снова о освајању бар дела московског и санктпетербуршког тржишта почео управо 2015. када су кланичари од извоза остварили упола мање приходе него годину дана раније. Тада је већ постало очигледно да смо пропустили да трговински ембарго између Русије и ЕУ успешније преокренемо у своју корист и боље се позиционирамо у руским радњама. Томе је највише допринела чињеница да су контејнери са месом из Србије до одредишта путовали и две недеље и прелазили више од седам хиљада километара. Због немогућности да се свињетина (због вакцинације против свињске куге) превезе преко територије Европске уније контингенти се и даље шаљу прво камионима до Луке Бар, а потом морском трасом око Европе до луке у Санкт Петербургу.

Наруку нам нису ишле ни информације да се све чешће у њиховим радњама може видети роба пореклом из ЕУ иако су санкције званично на снази. Медији су чак објавили да се почетком године килограм свињског „кареа” у продавницама на северу Русије продавао по цени од 450 динара, колико је у то време коштао и у Србији што указује колико је ова врста посла постала неисплатива за домаће произвођаче. Према незваничним информацијама, иако у мањем обиму него пре, са Русијом тренутно послује само неколико произвођача, међу којима су: „Карнекс”, „Јухор”, „Неопланта” и „Агро-Папук”. Можда се најуспешнијим може сматрати „Златиборац” који је на овом тржишту основао представништво и покушава на тај начин да допре до тамошњих купаца.