Штрајк у заштитној радионици

Крагујевац – Наставља се стара крагујевачка прича. Штрајкови радника, који су овим градом тутњали с почетка 21. века, када је почело гашење „Заставе”, као једног од последњих бастиона социјалистичког самоуправљања, и данас су у моди, упркос томе што је капитализам продро у све поре нашег друштва дуго навикнутог на државни интервенционизам.

Наиме, група радника „Заставе инпро”, крагујевачке заштитне радионице која запошљава велики број особа са инвалидитетом, је одлучила да покрене најрадикалнији вид протеста – штрајк глађу због неисплаћене августовске плате и недефинисаног статуса у овом, још увек, друштвеном предузећу. Њих 28 потписало је петицију којом се од пословодства фирме, али и од државе, тражи хитна и адекватна акција која би допринела да сви њихови проблеми буду решени, кажу, у складу са законом.

После продаје дела „Заставе инпро” у ком се производе аутомобилске приколице, махом за страна тржишта, у фабрици су остала 132 радника који су и сада ангажовани у погонима кројачнице, штампарије и металне галантерије. Дугогодишњи пословни партнер овог предузећа – француски „Тригано” преузео је 160 радника из погона за производњу приколица, а остатак запослених, међу којима су и штрајкачи, држава је оставила у неприватизованом делу фирме чија је будућност неизвесна.

– Тражимо да нам се исплати цела плата и коначно реши статус. Видимо куда води ова прича после приватизације дела фабрике и зато смо се одлучили за најрадикалнији вид протеста. Иако имамо уговоре о сталном запослењу, желе да нас прогласе технолошким вишком и отпусте. Пословодство нам сугерише да узмемо отпремнине, али нама је из ресорног министарства поручено да је социјални програм заснован на добровољној основи. Ми желимо да наставимо да радимо и то право нам гарантују закони наше државе – каже Зоран Царевић.

Објашњавајући зашто су радници, уместо августовске плате, добили само помоћ у износу од 11.000 динара, директор „Заставе инпро” Бранко Вељовић каже да је то последица проблема који дуго оптерећују ово предузеће. „Застава инпро” је, подсећа Вељовић, била принуђена да преузме све инвалиде некадашње фабрике аутомобила, а после доласка „Фијата” у Крагујевац, ова заштитна радионица је остала и без своје производне хале.

– Прихватили смо раднике за којима није постојала никаква потреба, а морали смо и изнова да се кућимо, у хали „Застава оружја”. Проблеми који су тада настали муче нас и данас, а није решен ни статус неприватизованог дела предузећа. Држава дуго говори о подржављењу свих заштитних радионица, али се тај процес споро одвија. Радници који су вишак могу да прихвате понуђени социјални програм и узму отпремнине, али они то не желе. У таквој ситуацији нама су везане руке – наводи Вељовић, наговештавајући да ће у фабрику ускоро доћи и представници Агенције за мирно решавање радних спорова.

„Застава инпро” је дуго била под заштитом државе, као једно од „Заставиних” предузећа која су, после доласка „Фијата”, постала саставни део Групе „Застава возила”. Држава је очито донела одлуку да таква врста провизорне фирме више не треба да постоји, па је и „Застава инпро” понуђена на продају. Додуше, француски „Тригано” је купио само машине, и то за мање од 300.000 евра, али не и предузеће које је само од извоза аутомобилских приколица годишње приходовало око четири милиона евра.