Štrajk u zaštitnoj radionici

Kragujevac – Nastavlja se stara kragujevačka priča. Štrajkovi radnika, koji su ovim gradom tutnjali s početka 21. veka, kada je počelo gašenje „Zastave”, kao jednog od poslednjih bastiona socijalističkog samoupravljanja, i danas su u modi, uprkos tome što je kapitalizam prodro u sve pore našeg društva dugo naviknutog na državni intervencionizam.

Naime, grupa radnika „Zastave inpro”, kragujevačke zaštitne radionice koja zapošljava veliki broj osoba sa invaliditetom, je odlučila da pokrene najradikalniji vid protesta – štrajk glađu zbog neisplaćene avgustovske plate i nedefinisanog statusa u ovom, još uvek, društvenom preduzeću. Njih 28 potpisalo je peticiju kojom se od poslovodstva firme, ali i od države, traži hitna i adekvatna akcija koja bi doprinela da svi njihovi problemi budu rešeni, kažu, u skladu sa zakonom.

Posle prodaje dela „Zastave inpro” u kom se proizvode automobilske prikolice, mahom za strana tržišta, u fabrici su ostala 132 radnika koji su i sada angažovani u pogonima krojačnice, štamparije i metalne galanterije. Dugogodišnji poslovni partner ovog preduzeća – francuski „Trigano” preuzeo je 160 radnika iz pogona za proizvodnju prikolica, a ostatak zaposlenih, među kojima su i štrajkači, država je ostavila u neprivatizovanom delu firme čija je budućnost neizvesna.

– Tražimo da nam se isplati cela plata i konačno reši status. Vidimo kuda vodi ova priča posle privatizacije dela fabrike i zato smo se odlučili za najradikalniji vid protesta. Iako imamo ugovore o stalnom zaposlenju, žele da nas proglase tehnološkim viškom i otpuste. Poslovodstvo nam sugeriše da uzmemo otpremnine, ali nama je iz resornog ministarstva poručeno da je socijalni program zasnovan na dobrovoljnoj osnovi. Mi želimo da nastavimo da radimo i to pravo nam garantuju zakoni naše države – kaže Zoran Carević.

Objašnjavajući zašto su radnici, umesto avgustovske plate, dobili samo pomoć u iznosu od 11.000 dinara, direktor „Zastave inpro” Branko Veljović kaže da je to posledica problema koji dugo opterećuju ovo preduzeće. „Zastava inpro” je, podseća Veljović, bila prinuđena da preuzme sve invalide nekadašnje fabrike automobila, a posle dolaska „Fijata” u Kragujevac, ova zaštitna radionica je ostala i bez svoje proizvodne hale.

– Prihvatili smo radnike za kojima nije postojala nikakva potreba, a morali smo i iznova da se kućimo, u hali „Zastava oružja”. Problemi koji su tada nastali muče nas i danas, a nije rešen ni status neprivatizovanog dela preduzeća. Država dugo govori o podržavljenju svih zaštitnih radionica, ali se taj proces sporo odvija. Radnici koji su višak mogu da prihvate ponuđeni socijalni program i uzmu otpremnine, ali oni to ne žele. U takvoj situaciji nama su vezane ruke – navodi Veljović, nagoveštavajući da će u fabriku uskoro doći i predstavnici Agencije za mirno rešavanje radnih sporova.

„Zastava inpro” je dugo bila pod zaštitom države, kao jedno od „Zastavinih” preduzeća koja su, posle dolaska „Fijata”, postala sastavni deo Grupe „Zastava vozila”. Država je očito donela odluku da takva vrsta provizorne firme više ne treba da postoji, pa je i „Zastava inpro” ponuđena na prodaju. Doduše, francuski „Trigano” je kupio samo mašine, i to za manje od 300.000 evra, ali ne i preduzeće koje je samo od izvoza automobilskih prikolica godišnje prihodovalo oko četiri miliona evra.