УНС и НУНС без савезништва у бици за РЕМ

Избор чланова у Савет Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) ни овај пут не пролази без контроверзи – неслагања и међусобних оптужби новинарских удружења.

Уочи расправе о избору кандидата за Савет РЕМ Удружење новинара Србије (УНС) апеловало је на посланике да не гласају за Биљану Ратковић Његован. Разлог томе је, како тврде, чињеница да је предлог стигао од Друштва новинара Војводине, удружења које има мање од 500 чланова и тиме не испуњава услов који предлагачима налаже Закон о електронским медијима.

Пре тога Независно удружење новинара Србије (НУНС) негодовало је због тога што се професор на Факултету драмских уметности и некадашњи члан Савета РЕМ Горан Пековић нашао у трци за функцију у овом регулаторном телу. Као спорно НУНС наводи Пековићево поновно кандидовање и то након што није успео да се нађе међу предлозима из невладиног сектора. Његово поновно појављивање као кандидат „једног медијског удружења (Удружење радио-станица РАБ Србија, прим. аут) показује нечију жељу да се он по сваку цену изабере у РЕМ”.
Међутим, НУНС је изгледа заборавио да је 2010. године Народна скупштина направила правно веома сумњив преседан тиме што је два пута у периоду краћем од шест месеци гласала за истог кандидата Гордану Сушу. Бивша председница НУНС-а и некадашња саветница генералног директора ПТТ Горана Ћирића такође није прошла при првом гласању.

У медијским круговима највише прашине подигло је поновно неслагање УНС и НУНС-а о заједничком кандидату. Кривац томе је, према саопштењу НУНС-а нико други него УНС.

– НУНС изражава жаљење због чињенице да Удружење новинара Србије, није предложило своје кандидате. Будући да је Гордана Суша, на предлог НУНС-а, у претходном сазиву била чланица РЕМ, сматрали смо сврсисходним да овога пута новинарску заједницу представља УНС и зато нисмо желели да директно учествујемо у изборном процесу – наводе у НУНС-у, иако закон говори да ова два удружења, уз организацију издавача електронских медија, кажу име кандидата на основу заједничког предлога.

Међутим, УНС је убрзо узвратио тврдњом да се иза наизглед колегијалног потеза уствари крије чињеница да се нунсовци нису сложили са предлогом да кандидат буде Љиљана Смајловић, па су до последњег тренутка трагали за својим. То је потврдио и Михајло Ковач из НУНС-а, речима да је до њега стигао предлог да буде кандидат, али да није било времена за прикупљање документације.

Није први пут да ова два удружења не могу да нађу заједничког кандидата, а нарочито када УНС предложи председницу Љиљану Смајловић. Крајем 2012. године УНС је за члана одбора Агенције за борбу против корупције предложило управо Смајловићеву. Али само пар дана касније у скупштину је стигао и предлог НУНС-а да у Одбор уђе новинар Бете Драган Јањић. Због нејединственог предлога Одбор ове Агенције заседао је четири године у крњем саставу и без представника медија. Договор је постигнут недавно, па медије у овом одбору сада представља унсовац Живојин Ракочевић.

НУНС, иако неколико пута малобројније удружење од УНС-а, бројније је у регулаторним телима. Пре УНС-овог члана, у Агенцији за борбу против корупције НУНС је био заступљен преко некадашњег новинара Бете Златка Минића, а своје чланове од оснивања до сад имао је и у РЕМ. Пре Гордане Суше, иначе биране у два мандата, прво се из редова НУНС-а у ово регулаторно тело регрутовала професорка Факултета политичких наука Сњежана Миливојевић, а затим познавалац електронских медија Слободан Ђорић.