Српска борба за исламске државе

Акција српске дипломатије да убеди што више земаља да не признају једнострано проглашену независност Косова и Метохије протекле седмице имала је известан успех, и то на самиту који окупља муслиманске земље. Захваљујући дипломатском утицају Индонезије, Азербејџана, Алжира, Египта и Судана, Организација исламске конференције на протеклом самиту у Сенегалу у завршној резолуцији није усвојила одлуку о признању самопроглашене независности Космета.

Упркос свесрдном лобирању Турске и Саудијске Арабије, самит у Дакару резултовао је само тиме да је Организација исламске конференције „примила к знању декларацију о независности коју је 17. фебруара донела Скупштина Косова”. Осим тога, позивајући се на доследне интересе ОИК-а у односу на муслимане на Балкану, Конференција „изражава солидарност са косовским народом”.

Само две реченице у завршној резолуцији биле су могући консензус између муслиманских земаља по питању Космета, при чему је у Дакару поручено земљама чланицама да саме донесу одлуку хоће ли признати самопроглашену независност Косова и Метохије.

Јужна српска покрајина није чак ни поменута у декларацији 11. самита организације 56 муслиманских земаља, већ је сва пажња усмерена на проблеме исламског света, посебно на палестинско-израелски сукоб.

Према сазнањима „Политике” у Министарству спољних послова Србије, овакав развој догађаја је плод вишеструког лобирања српске дипломатије у муслиманском свету, али и велике подршке индонежанских, азербејџанских и алжирских дипломата.

– Самит ОИК-а у сенегалској престоници требало је да буде значајан састанак, пре свега за интересе САД, које су планирале да муслиманске земље тада прогласе независност Косова за такозвани „панисламски циљ”. То би значило да би на овом самиту све државе чланице у блоку признале независност Косова, што би представљало „други талас” признања након првобитних двадесетак, углавном западних држава – каже наш извор у Министарству и додаје да је због тога у протеклом периоду српски шеф дипломатије Вук Јеремић разговарао са више од 20 својих колега из муслиманских земаља.

У току припрема за самит у Дакару, генерални секретар ОИК-а Екмеледин Иксаноглу је поздравио проглашење независности Косова оценивши га као „добитак” за муслимански свет, што је изазвало оштро реаговање како држава чланица, тако и министра Јеремића, који му је послао писмо у коме изражава своје „дубоко разочарање” подсетивши Иксаноглуа на Резолуцију 1244 СБ УН.

У току самита, пак, индонежански председник је јасно иступио против независности Косова, док је азербејџански министар спољних послова отворено рекао да „ако дају признање Косову, онда су њихови интереси у Нагорно Карабаху мртви”. Предвођени Индонезијом и Азербејџаном, против независности Косова изјаснили су се и Египат, Судан, Малезија, Мароко и Алжир. Према сазнањима „Политике” у МИП Србије, међу муслиманским земљама које неће признати Косово биће вероватно и Иран, према свему судећи, зарад иранске доследности у антиамеричкој политици.

С друге стране, међу чланицама ОИК-а, Косово су признали Авганистан, Турска, Албанија и Сенегал, док је Саудијска Арабија један од значајних лобиста за косовску независност али је још није признала, највероватније, из тактичких разлога.

Самит у Дакару била је прилика и за лобирање Шахида Малија, британског министра за међународни развој и првог муслимана који је ушао у владу у Лондону. Он је за „Интернешенел хералд трибјун” изјавио да ће му један од приоритета бити да лобира код других земаља чланица ОИК-а у прилог Косова.

И иза затворених врата се водила битка међу лобистима са различитих страна. Према „Политикином” извору у српској дипломатији, амбасадор Србије у Алжиру издејствовао је код алжирских власти да на самиту у Дакару на позив Алжира присуствује и говори министар Расим Љајић, што би имало јак дипломатски значај за остваривање српских интереса. Према речима нашег извора, алжирске власти су добиле одговор од амбасаде Сенегала у Алжиру да и не покушавају да зову министра Љајића као госта на самиту, јер му ова афричка држава неће издати визу. Сенегал је то учинио највероватније на притисак Француске и САД, оцењује наш извор.

Према речима Алекса Андерсона, директора косовског пројекта Међународне кризне групе, Косово је парадокс јер је то „најфанатичнија проамеричка муслиманска територија на свету”.

– Косово је већински муслиманско, али његови грађани су одувек били некако амбивалентни по том питању. Они се питају како ће их западне земље посматрати ако их све ове муслиманске земље признају – рекао је Андерсон за „Интернешенел хералд трибјун”.

Косово, ипак, не би требало да брину признања муслиманских држава, јер је управо америчка подршка независности Косова један од аргумента америчких дипломата у образлагању тезе да САД немају ништа против исламског света, штавише да подржавају муслиманске секуларне државе.

Упркос оваквом образложењу, аналитичари на Блиском истоку сматрају да арапске земље не би требало да журе у признавању косовске независности. Према оцени Галала Насера, коментатора египатског недељника „Ал Ахрам”, мудрије би било за арапске земље да координирају своје потезе са државама које су уздржане по питању независности Косова, будући да већина тих земаља има дугогодишње пријатељске везе са Арапима.