Srpska borba za islamske države

Akcija srpske diplomatije da ubedi što više zemalja da ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije protekle sedmice imala je izvestan uspeh, i to na samitu koji okuplja muslimanske zemlje. Zahvaljujući diplomatskom uticaju Indonezije, Azerbejdžana, Alžira, Egipta i Sudana, Organizacija islamske konferencije na proteklom samitu u Senegalu u završnoj rezoluciji nije usvojila odluku o priznanju samoproglašene nezavisnosti Kosmeta.

Uprkos svesrdnom lobiranju Turske i Saudijske Arabije, samit u Dakaru rezultovao je samo time da je Organizacija islamske konferencije „primila k znanju deklaraciju o nezavisnosti koju je 17. februara donela Skupština Kosova”. Osim toga, pozivajući se na dosledne interese OIK-a u odnosu na muslimane na Balkanu, Konferencija „izražava solidarnost sa kosovskim narodom”.

Samo dve rečenice u završnoj rezoluciji bile su mogući konsenzus između muslimanskih zemalja po pitanju Kosmeta, pri čemu je u Dakaru poručeno zemljama članicama da same donesu odluku hoće li priznati samoproglašenu nezavisnost Kosova i Metohije.

Južna srpska pokrajina nije čak ni pomenuta u deklaraciji 11. samita organizacije 56 muslimanskih zemalja, već je sva pažnja usmerena na probleme islamskog sveta, posebno na palestinsko-izraelski sukob.

Prema saznanjima „Politike” u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, ovakav razvoj događaja je plod višestrukog lobiranja srpske diplomatije u muslimanskom svetu, ali i velike podrške indonežanskih, azerbejdžanskih i alžirskih diplomata.

– Samit OIK-a u senegalskoj prestonici trebalo je da bude značajan sastanak, pre svega za interese SAD, koje su planirale da muslimanske zemlje tada proglase nezavisnost Kosova za takozvani „panislamski cilj”. To bi značilo da bi na ovom samitu sve države članice u bloku priznale nezavisnost Kosova, što bi predstavljalo „drugi talas” priznanja nakon prvobitnih dvadesetak, uglavnom zapadnih država – kaže naš izvor u Ministarstvu i dodaje da je zbog toga u proteklom periodu srpski šef diplomatije Vuk Jeremić razgovarao sa više od 20 svojih kolega iz muslimanskih zemalja.

U toku priprema za samit u Dakaru, generalni sekretar OIK-a Ekmeledin Iksanoglu je pozdravio proglašenje nezavisnosti Kosova ocenivši ga kao „dobitak” za muslimanski svet, što je izazvalo oštro reagovanje kako država članica, tako i ministra Jeremića, koji mu je poslao pismo u kome izražava svoje „duboko razočaranje” podsetivši Iksanoglua na Rezoluciju 1244 SB UN.

U toku samita, pak, indonežanski predsednik je jasno istupio protiv nezavisnosti Kosova, dok je azerbejdžanski ministar spoljnih poslova otvoreno rekao da „ako daju priznanje Kosovu, onda su njihovi interesi u Nagorno Karabahu mrtvi”. Predvođeni Indonezijom i Azerbejdžanom, protiv nezavisnosti Kosova izjasnili su se i Egipat, Sudan, Malezija, Maroko i Alžir. Prema saznanjima „Politike” u MIP Srbije, među muslimanskim zemljama koje neće priznati Kosovo biće verovatno i Iran, prema svemu sudeći, zarad iranske doslednosti u antiameričkoj politici.

S druge strane, među članicama OIK-a, Kosovo su priznali Avganistan, Turska, Albanija i Senegal, dok je Saudijska Arabija jedan od značajnih lobista za kosovsku nezavisnost ali je još nije priznala, najverovatnije, iz taktičkih razloga.

Samit u Dakaru bila je prilika i za lobiranje Šahida Malija, britanskog ministra za međunarodni razvoj i prvog muslimana koji je ušao u vladu u Londonu. On je za „Internešenel herald tribjun” izjavio da će mu jedan od prioriteta biti da lobira kod drugih zemalja članica OIK-a u prilog Kosova.

I iza zatvorenih vrata se vodila bitka među lobistima sa različitih strana. Prema „Politikinom” izvoru u srpskoj diplomatiji, ambasador Srbije u Alžiru izdejstvovao je kod alžirskih vlasti da na samitu u Dakaru na poziv Alžira prisustvuje i govori ministar Rasim Ljajić, što bi imalo jak diplomatski značaj za ostvarivanje srpskih interesa. Prema rečima našeg izvora, alžirske vlasti su dobile odgovor od ambasade Senegala u Alžiru da i ne pokušavaju da zovu ministra Ljajića kao gosta na samitu, jer mu ova afrička država neće izdati vizu. Senegal je to učinio najverovatnije na pritisak Francuske i SAD, ocenjuje naš izvor.

Prema rečima Aleksa Andersona, direktora kosovskog projekta Međunarodne krizne grupe, Kosovo je paradoks jer je to „najfanatičnija proamerička muslimanska teritorija na svetu”.

– Kosovo je većinski muslimansko, ali njegovi građani su oduvek bili nekako ambivalentni po tom pitanju. Oni se pitaju kako će ih zapadne zemlje posmatrati ako ih sve ove muslimanske zemlje priznaju – rekao je Anderson za „Internešenel herald tribjun”.

Kosovo, ipak, ne bi trebalo da brinu priznanja muslimanskih država, jer je upravo američka podrška nezavisnosti Kosova jedan od argumenta američkih diplomata u obrazlaganju teze da SAD nemaju ništa protiv islamskog sveta, štaviše da podržavaju muslimanske sekularne države.

Uprkos ovakvom obrazloženju, analitičari na Bliskom istoku smatraju da arapske zemlje ne bi trebalo da žure u priznavanju kosovske nezavisnosti. Prema oceni Galala Nasera, komentatora egipatskog nedeljnika „Al Ahram”, mudrije bi bilo za arapske zemlje da koordiniraju svoje poteze sa državama koje su uzdržane po pitanju nezavisnosti Kosova, budući da većina tih zemalja ima dugogodišnje prijateljske veze sa Arapima.