Може ли Грађански фронт да замени опозицију

Дан пошто је више локалних покрета заједно са иницијативом „Не да(ви)мо Београд” у Нишу збило редове и оформило Грађански фронт, премијер Александар Вучић је поручио активистима чији је заштитни знак „жута патка” да је 4,5 милиона евра, колико је уложено у целу кампању, којој је Савамала само повод, а циљ његово рушење, није довољно. 
„Пошто не могу да кажу да нисмо испунили споразуме са ММФ-ом, пошто не могу да кажу да нам економија није добра, да је Србија на добром путу, онда је требало наћи разлог за дестабилизацију Србије”, рекао је премијер и додао да, ако неко жели да уложи у борбу против њега, 4,5 милиона евра није довољно. На ове тврдње председника владе Добрица Веселиновић из иницијативе „Не да(ви)мо Београд” подсећа да се, откад су почели протести, појавило више различитих спекулација о томе ко финансира иницијативу. 
„Приликом експозеа премијера било је навода да нас плаћају опозиционе партије и домаћи тајкуни, па се онда наставило да су то амерички фондови, Сорос, Рокфелер. А пре неколико недеља у једном од обраћања је наведено да је цео ’пуч’ финансиран с три милиона евра, али је тај износ већ порастао на четири и по милиона. Из свега је јасно да на протестима нити рушимо Александра Вучића, нити смо добили 4,5 милиона евра за тако нешто”, каже овај активиста.
Ипак, оснивање Грађанског фронта као да шаље поруку да је ова конфедерација покрета са локалног прешла на национални политички терен. Када се у више опозиционих странака дешавају превирања, он делује као алтернатива посусталој опозицији и могућа претња републичкој власти.
На питање да ли би Грађански фронт могао да постане озбиљнији политички фактор који би окупио знатан број разочараних бирача, аналитичар Ђорђе Вуковић из Цесида одговара да је то ипак мало вероватан сценарио. 
„На парламентарном и националном нивоу готово је немогуће. Када се говори о локалу, они можда у неким местима могу да учине нешто. Пре свега, уколико имају неког појединца који ужива углед у тој средини. Али ни неки јачи покрети нису остварили неки резултат у републици, као, на пример, Отпор 2003. Такви цивилни покрети могу успешно да делују у том пољу, али ступање у политику је прелазак на једно ново поље, где су позиције већ дуго заузете и тешко је их тек тако преузети”, наводи Вуковић. 
На оснивачком састанку Грађанског фронта чула се и идеја да покрети заједно дају подршку једном кандидату на предстојећим председничким изборима. Предраг Воштинић, активиста краљевачког Локалног фронта, објашњава да је то засад само предлог. 
„Ми још не знамо ко ће бити кандидати на тим изборима да бисмо могли да донесемо одлуку. Засад се појављују само спекулације о именима. Већ постоје и тврдње да ћемо дати подршку кандидату опозиције, али о томе нисмо ни разговарали на састанку у Нишу и нећемо док не видимо ко ће он бити”, наводи Воштинић. 
Упитан размишља ли Грађански фронт о томе да директно кандидује свог представника на изборима за шефа државе или да стане иза неког другог, он наводи да су обе могућности отворене. 
„Чак су тренутно врло равноправне”, наводи активиста из Краљева. 
Ђорђе Вуковић сматра да би подршка организације као што је Грађански фронт могла да значи само ако би иза председничког кандидата стајала велика коалиција. 
„Али генерално је то претеривање, јер је већина грађана која се појави на таквим протестима окупљена око неке теме због које се протестује, а не око самих тих покрета. Ту тему не би требало мешати са људима који се сутра под својим именом кандидују на изборима и требало би да понуде свој програм. Не мислим да ту има много слободног простора и да је Србија толико неуређено друштво, у смислу политичке сцене, да би неко нови придобио тако масовну подршку. У теорији је све то могуће, али требало би да десе неке огромне турбуленције, па да буде тако. У то смо се уверили не само овде него и у свету”, закључује Вуковић. 
Грађанском фронту се прикључило и више група које су досад подржавале протесте због рушења у Савамали, попут Локалног фронта из Краљева, Удружења председника скупштина станара (УПСС) из Ниша, „Подржи РТВ” из Новог Сада... 
Активиста Локалног фронта Предраг Воштинић за „Политику” истиче да ће се, бар у почетку, кровна организација формирана у Нишу на државном нивоу бавити само заштитом основних заједничких вредности. 
„То су људска и мањинска права, одговорно коришћење јавних ресурса, борба против злоупотребе јавних фондова и јавних установа... Истовремено, у појединим локалним срединама планирамо акције у којима ћемо помагати једни другима. Рецимо, ми се никада нисмо бавили у Краљеву правном помоћи, а једна од потписница из Ниша јесте и врло је расположена да прошири мрежу бесплатне правне помоћи у Србији. Антикорупцијски тимови из неких градова такође желе да сарађују и ван својих средина”, каже Воштинић. 
Сличну сарадњу најавио је и професор Ђокица Јовановић, председник нишког УПСС, који је рекао да су се чланице Грађанског фронта ујединиле на начин какав досад није виђен у Србији. 
„И зато не смемо изневерити грађане, који су до сада много пута изневерени, па са скепсом посматрају све што се говори и ради на јавној сцени. Партијски сектор је у претполитичком стању, јер се бави сопственим, а не јавним интересима, а ми ћемо се бавити политиком, која неће бити страначка, већ ће водити рачуна о јавном интересу и интересу људи”, навео је Јовановић.