Može li Građanski front da zameni opoziciju

Dan pošto je više lokalnih pokreta zajedno sa inicijativom „Ne da(vi)mo Beograd” u Nišu zbilo redove i oformilo Građanski front, premijer Aleksandar Vučić je poručio aktivistima čiji je zaštitni znak „žuta patka” da je 4,5 miliona evra, koliko je uloženo u celu kampanju, kojoj je Savamala samo povod, a cilj njegovo rušenje, nije dovoljno. 
„Pošto ne mogu da kažu da nismo ispunili sporazume sa MMF-om, pošto ne mogu da kažu da nam ekonomija nije dobra, da je Srbija na dobrom putu, onda je trebalo naći razlog za destabilizaciju Srbije”, rekao je premijer i dodao da, ako neko želi da uloži u borbu protiv njega, 4,5 miliona evra nije dovoljno. Na ove tvrdnje predsednika vlade Dobrica Veselinović iz inicijative „Ne da(vi)mo Beograd” podseća da se, otkad su počeli protesti, pojavilo više različitih spekulacija o tome ko finansira inicijativu. 
„Prilikom ekspozea premijera bilo je navoda da nas plaćaju opozicione partije i domaći tajkuni, pa se onda nastavilo da su to američki fondovi, Soros, Rokfeler. A pre nekoliko nedelja u jednom od obraćanja je navedeno da je ceo ’puč’ finansiran s tri miliona evra, ali je taj iznos već porastao na četiri i po miliona. Iz svega je jasno da na protestima niti rušimo Aleksandra Vučića, niti smo dobili 4,5 miliona evra za tako nešto”, kaže ovaj aktivista.
Ipak, osnivanje Građanskog fronta kao da šalje poruku da je ova konfederacija pokreta sa lokalnog prešla na nacionalni politički teren. Kada se u više opozicionih stranaka dešavaju previranja, on deluje kao alternativa posustaloj opoziciji i moguća pretnja republičkoj vlasti.
Na pitanje da li bi Građanski front mogao da postane ozbiljniji politički faktor koji bi okupio znatan broj razočaranih birača, analitičar Đorđe Vuković iz Cesida odgovara da je to ipak malo verovatan scenario. 
„Na parlamentarnom i nacionalnom nivou gotovo je nemoguće. Kada se govori o lokalu, oni možda u nekim mestima mogu da učine nešto. Pre svega, ukoliko imaju nekog pojedinca koji uživa ugled u toj sredini. Ali ni neki jači pokreti nisu ostvarili neki rezultat u republici, kao, na primer, Otpor 2003. Takvi civilni pokreti mogu uspešno da deluju u tom polju, ali stupanje u politiku je prelazak na jedno novo polje, gde su pozicije već dugo zauzete i teško je ih tek tako preuzeti”, navodi Vuković. 
Na osnivačkom sastanku Građanskog fronta čula se i ideja da pokreti zajedno daju podršku jednom kandidatu na predstojećim predsedničkim izborima. Predrag Voštinić, aktivista kraljevačkog Lokalnog fronta, objašnjava da je to zasad samo predlog. 
„Mi još ne znamo ko će biti kandidati na tim izborima da bismo mogli da donesemo odluku. Zasad se pojavljuju samo spekulacije o imenima. Već postoje i tvrdnje da ćemo dati podršku kandidatu opozicije, ali o tome nismo ni razgovarali na sastanku u Nišu i nećemo dok ne vidimo ko će on biti”, navodi Voštinić. 
Upitan razmišlja li Građanski front o tome da direktno kandiduje svog predstavnika na izborima za šefa države ili da stane iza nekog drugog, on navodi da su obe mogućnosti otvorene. 
„Čak su trenutno vrlo ravnopravne”, navodi aktivista iz Kraljeva. 
Đorđe Vuković smatra da bi podrška organizacije kao što je Građanski front mogla da znači samo ako bi iza predsedničkog kandidata stajala velika koalicija. 
„Ali generalno je to preterivanje, jer je većina građana koja se pojavi na takvim protestima okupljena oko neke teme zbog koje se protestuje, a ne oko samih tih pokreta. Tu temu ne bi trebalo mešati sa ljudima koji se sutra pod svojim imenom kandiduju na izborima i trebalo bi da ponude svoj program. Ne mislim da tu ima mnogo slobodnog prostora i da je Srbija toliko neuređeno društvo, u smislu političke scene, da bi neko novi pridobio tako masovnu podršku. U teoriji je sve to moguće, ali trebalo bi da dese neke ogromne turbulencije, pa da bude tako. U to smo se uverili ne samo ovde nego i u svetu”, zaključuje Vuković. 
Građanskom frontu se priključilo i više grupa koje su dosad podržavale proteste zbog rušenja u Savamali, poput Lokalnog fronta iz Kraljeva, Udruženja predsednika skupština stanara (UPSS) iz Niša, „Podrži RTV” iz Novog Sada... 
Aktivista Lokalnog fronta Predrag Voštinić za „Politiku” ističe da će se, bar u početku, krovna organizacija formirana u Nišu na državnom nivou baviti samo zaštitom osnovnih zajedničkih vrednosti. 
„To su ljudska i manjinska prava, odgovorno korišćenje javnih resursa, borba protiv zloupotrebe javnih fondova i javnih ustanova... Istovremeno, u pojedinim lokalnim sredinama planiramo akcije u kojima ćemo pomagati jedni drugima. Recimo, mi se nikada nismo bavili u Kraljevu pravnom pomoći, a jedna od potpisnica iz Niša jeste i vrlo je raspoložena da proširi mrežu besplatne pravne pomoći u Srbiji. Antikorupcijski timovi iz nekih gradova takođe žele da sarađuju i van svojih sredina”, kaže Voštinić. 
Sličnu saradnju najavio je i profesor Đokica Jovanović, predsednik niškog UPSS, koji je rekao da su se članice Građanskog fronta ujedinile na način kakav dosad nije viđen u Srbiji. 
„I zato ne smemo izneveriti građane, koji su do sada mnogo puta iznevereni, pa sa skepsom posmatraju sve što se govori i radi na javnoj sceni. Partijski sektor je u pretpolitičkom stanju, jer se bavi sopstvenim, a ne javnim interesima, a mi ćemo se baviti politikom, koja neće biti stranačka, već će voditi računa o javnom interesu i interesu ljudi”, naveo je Jovanović.