Сребреница

Како ће бити окончана изборна битка за Сребреницу? Кандидат српских странка за начелника општине Млађен Грујчић убедљиво је први после бројања гласова и у Сребреници и накнадној провери у Сарајеву али то још не значи да је и сигуран победник.

Грујчићево убедљиво вођство изазвало је снажан политички потрес у Сарајеву, из главног града БиХ почели су да стижу готово драматични захтеви да се никако не сме дозволити да Србин дође на чело Сребренице.

Руски информативни портал Спутњик известио је да је „Алија Изетбеговић наредио да Сребреница не сме пасти у руке Србима”. Колегијум бошњачке Странке демократске акције затражио је поништавање избора у Сребреници а још актуелни начелник Ћамил Дураковић тврди „да Сребреница није пала” и да „нема предаје док постоји зрно наде”.

Оваква и слична, веома емотивна реаговања, кренула су већ после првих наговештаја да би у овом градићу на североистоку БиХ локални избори могли да донесу промену власти, тачније победу српског кандидата за начелника. И сасвим су разумљива, Сребреница због трагичних догађаја из 1995. године, заузима најистакнутије место у глави и срцу сваког Бошњака.

Данас, 21 годину после сребреничке трагедије, постоје, међутим, у врху власти у Сарајеву екстремисти који користе сваку прилику да злоупотребе било коју дневну тему из живота што се управо догодило и са локалним изборима у Сребреници. Спремни су да чак погазе изборну вољу већине грађана не бирајући средства.

У таквом понашању предњачи члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић. Мудрији политичар на његовом месту свакако би уочио да је Србин на челу Сребренице велики добитак за тамошње муслиманско становништво.

Јер би он, управо због трагичног наслеђа 1995. године, морао да се најпажљивије односи према Бошњацима. А кад се томе дода још и будно око Запада сасвим је јасно ко би био највећи добитник доласка Младена Грујчића на место првог човека Сребренице.

Бакир Изетбеговић је, међутим, пао на овом испиту убедљиво потврђујући да наслеђено презиме није довољно да се обезбеди политичка зрелост и државничка мудрост.

За Запад чију подршку Изетбеговић ужива случај „Сребреница” можда је повод да озбиљније размисли о својој политици двоструких аршина – у овом случају у односу према непотизму: третирајући га као нешто катастрофално (Сирија, Северна Кореја) или прихватљиво (БиХ).

А кад је већ реч о Западу – чувару мир и демократије у БиХ –  пада у очи понашање његових најгласнијих телала: америчке амбасадорке у Сарајеву Елизабет Кормарк и Валентина Инцка, високог представника у БиХ.

Њих двоје били су највреднији критичари недавног референдума у Републици Српској, напросто су се утркивали у осудама и претњама. У случају резултата избора у Сребреници од њих двоје може да се чује само – ћутање.