Промена курса не може бити разлог за раскид уговора

Раскид уговора о кредиту није решење проблема задужених у швајцарским францима. Уколико суд на захтев корисника кредита и нађе да су испуњени услови за раскид уговора због промењених околности, остаје обавеза корисника кредита да врати износ који је примио од банке, у динарској противвредности, исказаног у швајцарским францима. Банка је у обавези да кориснику кредита врати оно што је од њега примила. У случају раскида уговора банка не губи аутоматски хипотеку коју може да активира и наплати дуговање. А то колико ко коме треба да врати, биће предмет посебног судског поступка, имајући у виду да у поступку по тужби за раскид  суд само одлучује о раскиду уговора, али не и о последицама, каже за „Политику” Зоран Петровић, председник Извршног одбора Рајфајзен банке, једине банке која је пристала да говори на ову тему. „Политика” је иначе јуче од шест банака тражила коментар поводом изјаве Драгише Слијепчевића, судије Уставног суда, да раскид уговора о кредиту због промењених околности и нарушене равнотеже давања и примања може бити решење за око 20.000 корисника ових кредита.

Да ли је овај предлог изводљив?

Да би уопште нека околност могла да буде разлог за раскид уговора, поред осталог, мора да буде таква да корисник кредита није могао знати да она може наступити, што треба и да докаже. Промена курса по нашем мишљењу сигурно није таква околност, пошто су и банка и корисници кредита свесни да курсеви варирају и да курс увек може да се промени како на штету банке, тако и на штету корисника кредита. Треба додати и да банка, у случају да суд раскине уговор на захтев корисника кредита, по закону има право на накнаду штете. Дакле, јасно је да ово не само да није решење проблема кредита индексираних у швајцарским францима, већ отвара нове проблеме и трошкове за кориснике кредита. Једину корист имаће само правни заступници.

Ако до раскида уговора ипак дође, како ће банке поступати?

За сада нисмо имали такве захтеве, ни судске поступке по том основу. Ако пак дође до судског поступка, банка ће истицати да промена курса није околност због које се може тражити раскид уговора због промењених околности, као и захтевати накнаду штете ако до раскида дође.

А екстрапрофит који сте остварили по основу ових кредита?

Можемо бити критични према банкама по разним питањима, али је неистина да су оствариле екстрапрофит по овом основу. Банке су на тржишту посредници између оних који имају новац и оних којима је новац потребан. Пошто тај посао подразумева и одређене ризике, морају, поред осталог, да имају и адекватан капитал. У конкретном случају, они који имају швајцарски франак за банке су на страни извора финансирања у швајцарцима и код њих су банке задужене како по основу кредита, тако и примљених депозита. Дакле, банке имају обавезе према својим кредиторима, штедишама и депонентима у тој валути, и то су извори из којих су банке кредитирале грађане са ЦХФ индексираном клаузулом.

На пример?

Наша банка тренутно има кредите индексиране у швајцарском франку у вредности од 70 милиона, али и 67 милиона обавеза према штедишама у истој валути. Део је финансиран и депозитом стране банке. На тему финансирања банака у швајцарским францима, саопштење је издала и НБС у јануару прошле године. Све и да су банке хтеле да екстра профитирају, то није било могуће јер НБС, попут свих централних банака на свету, оштро ограничава изложеност банака ризику од промене курса у односу на капитал. Каматне стопе на кредите индексиране у швајцарцима биле су ниже у односу на оне у еврима. Дакле, нема места причи о екстрапрофиту банака.

Валутна клаузула је дозвољена, али не као средство увећања главнице, што се због промењених околности догодило у случају ових кредита?

Овде и јесте реч о очувању датог. Нема ту никаквог увећања главнице – кредит који је дат у динарској противвредности од рецимо 100 швајцарских франака треба и вратити у том износу, у динарској противвредности на дан отплате. Курс овде служи за очување датог и обрачунатог. Да ли би грађани и кредитори који су банкама поверили штедњу и кредите у швајцарским францима пристали да им исте вратимо по неком историјском курсу динара у односу на швајцарац? Шта да кажемо сви ми који смо се задуживали у евро клаузули, по вишим каматним стопама када је рецимо у августу 2008. евро вредео 75 динара, а сада вреди 123 динара? Где је ту граница за „промењену околност”?

Тврдите да би овакво решење довело у питање стабилност финансијског система. Зашто?

Ако бисмо рекли да је дошло до промењених околности, имајући у виду да је две трећине кредита у финансијском систему индексирано у страној валути, и да услед тешког наслеђа готово само штедимо у страној валути, сигурно бисмо довели у питање стабилност финансијског система.

Зашто банке ћуте?

Банке нису естрада и мислим да се само примерено понашају у складу са ситуацијом у којој се налазе грађани и привреда земље у транзицији. Удружење банака се оглашавало поводом питања кредита индексираних у швајцарским францима и раније.