Визнер: Нећемо Русију у свом „дворишту”

Од нашег сталног дописника

Брисел 17. марта – Френк Визнер, амерички дипломата и изасланик ЕУ за Косово и Метохију у разговору са Веселином Желевим, новинаром представништва ВАЦ-а у Бриселу и дописником „Труда” из Софије, чије најзанимљивије делове преносимо, говори зашто је непожељно мешање Русије на Космету и о начину успостављања добрих међусобних односа САД и Србије. Визнер каже да верује у српску демократију, а да подела Косова није добра идеја.  

– Кажете да сецесија Космета није кажњавање Србије него историјска последица. Како можете убедити „обичне” Србе да у то поверују?

– Тешко је то учинити. Веома тешко. Због тога што је идеја о кажњавању дубоко укорењена. Али могу вас уверити да нико са наше стране није желео да види распад бивше Југославије. Сви смо платили ужасну цену тога. Нико није платио више од Србије. Узимајући у обзир распад, с обзиром на то да се десило насиље, узимајући у обзир историју која је довела до тога, да ли се распад Југославије завршио као казна за Србију? Или као последица насиља које је проузроковано историјским расцепом. Аргументоваћу касније. Мислим, дакле, да је на српским интелектуалцима да застану и размисле шта покреће историју. Ако тврдите да је то казна, онда претпостављам да ћете завршити са мишљу да сте ви жртва, говорећи народу о непријатељима ваше земље, палећи мостове и не желећи да подижете нове.

– Претпоставимо да ће српски интелектуалци то учинити, али како САД могу обновити везе и утицај које су имале у Србији? Могу ли градити партнерске односе са наредном владом Србије, или је препустити руском загрљају?

– То се неће десити брзо. Тамо је довољно љутње, признајемо то. Али подсетимо се чињеница. Било смо дуго пријатељи. Стотине хиљада Срба је настањено у САД, стекли су богатство и имају везе са својом отаџбином. Српска црква живи и добро јој је у САД. Доста тога иде у нашу корист. Ми смо такође понекад љути, али вреди погледати унапред, иза те љутње. У правом тренутку – не данас, нисам толико наиван, али када се страсти стишају, мислим да је веома важно за мог председника или његовог наследника да пошаљу веома високог изасланика у Београд да седне и да разговара. И схватити шта треба да се уради у вези са односима. Започети конструктиван дијалог, не само на високом политичком нивоу. Онда наши интелектуалци, медији, грађанске организације поново могу започети међусобне разговоре о сталним везама Србије са САД и остатком западне заједнице. То ће потрајати неко време.

– Којој опцији у Србији САД дају највише шанси? Ко су ваши савезници тамо?  

– Тражим начин да се клоним тих „савезника”. САД дубоко верују у демократску владу. Надамо се да ће српска демократија превладати и преживети тренутни период острашћености. Верујем такође да је Србија део заједнице вредности. Њен економски интерес и везе воде је ка Западу. Реално је говорити о Србији као делу Европе. Као што је Бугарска учинила свој кључни избор, надам се да ће Србија учинити свој.

– Можете ли дати предвиђање за изборе који ће бити одржани у Србији 11. маја?

– Не, заиста. Није ми блиска политичка сцена у Србији.

– Видите ли ризик од „меке” поделе Косова? Да ли северни део „иде” ка Србији?

– Мислим да је подела веома лоша идеја. То је Пандорина кутија у региону. Истовремено не верујем да се може наметнути споразум. Али очекујем од Београда и Срба као и од власти у Приштини да пронађу јасан пут и разговарају међусобно. Верујем да је прилика за Србе у Ахтисаријевом плану, али они морају да покрену иницијативу. Ако буду седели скрштених руку, ништа неће добити.

– Мислите ли да је ЕУ довољно убедљива као међународни играч на Балкану, посебно са њеном Еулекс мисијом распоређеном на Космету?

– То је само последњи пример. ЕУ је извела веома важан закључак, да су будућност, просперитет и безбедност југоисточне Европе саставни део европског благостања. Улога ЕУ у БиХ је класичан пример. Спремност ЕУ да буде сада значајна на Косову, европске дискусије о томе на различитим нивоима, показују да ЕУ као институција има веома активан интерес.

– Али они су повукли мисију из Митровице, на пример.

– Тако је. Али ми говоримо о тек неколико недеља. То ће потрајати неко време. То је било једва месец дана од косовске независности.

– Али Унија је још подељена. Нису све земље ЕУ признале Косово.

– Већина јесте. 

– Шеснаест од двадесет седам.

– Према мојој математици, то је већина.

– Да ли ће САД поново покушати да укључе Русију у погледу западног Балкана?

– За Русију и САД важно је да имају стратегију равнотеже и сарадње. То мора произаћи из разумевања да и ми и Русија имамо виталне интересе. И нећемо улазити једни другима у „двориште” и правити проблеме. Косово је у есенцијалном европском и америчком интересу, а Русија покушава да уђе тамо. Мислим да је то грешка. Али мислим да ћемо ми јасно показати да не прихватамо такав упад. Руководићемо се сопственим плановима. Сви треба да одступимо и видимо где ми то идемо у наредним годинама.

– Шта мислите о идеји да ЕУ мора да проба да придобије „обичне” људе у Србији укидањем визног режима?

– То је питање за ЕУ и за мене као Американца је веома тешко да одговорим. Али у погледу слободног кретања људи, њихове могућности да виде и разумеју свет, разговарају, повежу се са другима, увек снажно подржавам то да им се пружи слобода да путују и комуницирају.