Vizner: Nećemo Rusiju u svom „dvorištu”

Od našeg stalnog dopisnika

Brisel 17. marta – Frenk Vizner, američki diplomata i izaslanik EU za Kosovo i Metohiju u razgovoru sa Veselinom Želevim, novinarom predstavništva VAC-a u Briselu i dopisnikom „Truda” iz Sofije, čije najzanimljivije delove prenosimo, govori zašto je nepoželjno mešanje Rusije na Kosmetu i o načinu uspostavljanja dobrih međusobnih odnosa SAD i Srbije. Vizner kaže da veruje u srpsku demokratiju, a da podela Kosova nije dobra ideja.  

– Kažete da secesija Kosmeta nije kažnjavanje Srbije nego istorijska posledica. Kako možete ubediti „obične” Srbe da u to poveruju?

– Teško je to učiniti. Veoma teško. Zbog toga što je ideja o kažnjavanju duboko ukorenjena. Ali mogu vas uveriti da niko sa naše strane nije želeo da vidi raspad bivše Jugoslavije. Svi smo platili užasnu cenu toga. Niko nije platio više od Srbije. Uzimajući u obzir raspad, s obzirom na to da se desilo nasilje, uzimajući u obzir istoriju koja je dovela do toga, da li se raspad Jugoslavije završio kao kazna za Srbiju? Ili kao posledica nasilja koje je prouzrokovano istorijskim rascepom. Argumentovaću kasnije. Mislim, dakle, da je na srpskim intelektualcima da zastanu i razmisle šta pokreće istoriju. Ako tvrdite da je to kazna, onda pretpostavljam da ćete završiti sa mišlju da ste vi žrtva, govoreći narodu o neprijateljima vaše zemlje, paleći mostove i ne želeći da podižete nove.

– Pretpostavimo da će srpski intelektualci to učiniti, ali kako SAD mogu obnoviti veze i uticaj koje su imale u Srbiji? Mogu li graditi partnerske odnose sa narednom vladom Srbije, ili je prepustiti ruskom zagrljaju?

– To se neće desiti brzo. Tamo je dovoljno ljutnje, priznajemo to. Ali podsetimo se činjenica. Bilo smo dugo prijatelji. Stotine hiljada Srba je nastanjeno u SAD, stekli su bogatstvo i imaju veze sa svojom otadžbinom. Srpska crkva živi i dobro joj je u SAD. Dosta toga ide u našu korist. Mi smo takođe ponekad ljuti, ali vredi pogledati unapred, iza te ljutnje. U pravom trenutku – ne danas, nisam toliko naivan, ali kada se strasti stišaju, mislim da je veoma važno za mog predsednika ili njegovog naslednika da pošalju veoma visokog izaslanika u Beograd da sedne i da razgovara. I shvatiti šta treba da se uradi u vezi sa odnosima. Započeti konstruktivan dijalog, ne samo na visokom političkom nivou. Onda naši intelektualci, mediji, građanske organizacije ponovo mogu započeti međusobne razgovore o stalnim vezama Srbije sa SAD i ostatkom zapadne zajednice. To će potrajati neko vreme.

– Kojoj opciji u Srbiji SAD daju najviše šansi? Ko su vaši saveznici tamo?  

– Tražim način da se klonim tih „saveznika”. SAD duboko veruju u demokratsku vladu. Nadamo se da će srpska demokratija prevladati i preživeti trenutni period ostrašćenosti. Verujem takođe da je Srbija deo zajednice vrednosti. Njen ekonomski interes i veze vode je ka Zapadu. Realno je govoriti o Srbiji kao delu Evrope. Kao što je Bugarska učinila svoj ključni izbor, nadam se da će Srbija učiniti svoj.

– Možete li dati predviđanje za izbore koji će biti održani u Srbiji 11. maja?

– Ne, zaista. Nije mi bliska politička scena u Srbiji.

– Vidite li rizik od „meke” podele Kosova? Da li severni deo „ide” ka Srbiji?

– Mislim da je podela veoma loša ideja. To je Pandorina kutija u regionu. Istovremeno ne verujem da se može nametnuti sporazum. Ali očekujem od Beograda i Srba kao i od vlasti u Prištini da pronađu jasan put i razgovaraju međusobno. Verujem da je prilika za Srbe u Ahtisarijevom planu, ali oni moraju da pokrenu inicijativu. Ako budu sedeli skrštenih ruku, ništa neće dobiti.

– Mislite li da je EU dovoljno ubedljiva kao međunarodni igrač na Balkanu, posebno sa njenom Euleks misijom raspoređenom na Kosmetu?

– To je samo poslednji primer. EU je izvela veoma važan zaključak, da su budućnost, prosperitet i bezbednost jugoistočne Evrope sastavni deo evropskog blagostanja. Uloga EU u BiH je klasičan primer. Spremnost EU da bude sada značajna na Kosovu, evropske diskusije o tome na različitim nivoima, pokazuju da EU kao institucija ima veoma aktivan interes.

– Ali oni su povukli misiju iz Mitrovice, na primer.

– Tako je. Ali mi govorimo o tek nekoliko nedelja. To će potrajati neko vreme. To je bilo jedva mesec dana od kosovske nezavisnosti.

– Ali Unija je još podeljena. Nisu sve zemlje EU priznale Kosovo.

– Većina jeste. 

– Šesnaest od dvadeset sedam.

– Prema mojoj matematici, to je većina.

– Da li će SAD ponovo pokušati da uključe Rusiju u pogledu zapadnog Balkana?

– Za Rusiju i SAD važno je da imaju strategiju ravnoteže i saradnje. To mora proizaći iz razumevanja da i mi i Rusija imamo vitalne interese. I nećemo ulaziti jedni drugima u „dvorište” i praviti probleme. Kosovo je u esencijalnom evropskom i američkom interesu, a Rusija pokušava da uđe tamo. Mislim da je to greška. Ali mislim da ćemo mi jasno pokazati da ne prihvatamo takav upad. Rukovodićemo se sopstvenim planovima. Svi treba da odstupimo i vidimo gde mi to idemo u narednim godinama.

– Šta mislite o ideji da EU mora da proba da pridobije „obične” ljude u Srbiji ukidanjem viznog režima?

– To je pitanje za EU i za mene kao Amerikanca je veoma teško da odgovorim. Ali u pogledu slobodnog kretanja ljudi, njihove mogućnosti da vide i razumeju svet, razgovaraju, povežu se sa drugima, uvek snažno podržavam to da im se pruži sloboda da putuju i komuniciraju.