Хрватска спремна да призна Косово

ИНТЕРВЈУ ТОНЧИ СТАНИЧИЋ

Амбасадор Републике Хрватске у Србији Тончи Станичић каже да је изузетно задовољан напретком односа двеју земаља и поред серије инцидената који су се десили ових дана и у којима је, између осталог, страдала и зграда амбасаде у центру Београда. „Нисмо страдали превише, на сву срећу, и надам се да више нећемо”, каже Станичић, објашњавајући да су запослени у амбасади – навикли на сличне испаде протеклих година – били обазривији од колега из неких западних земаља.

Ових дана у Загребу се очекује једна одлука која би могла додатно да повећа тензију. Није више питање да ли ће Хрватска признати Косово, већ када ће то урадити. Да ли ће се то догодити до краја ове недеље?

То вам не могу рећи, јер ја не доносим ту одлуку нити сам са њом упознат. Када је реч о евентуалном хрватском признању Косова свима је познато, па и Србији, која је међународноправна позиција Хрватске. Она је кандидат за чланство у Европској унији и обавезала се да следи политику ЕУ. Ту су ствари дефинисане и ми немамо превише избора.

Али, не постоји јединствена политика Европске уније у вези са независношћу Косова.

У праву сте, али је Хрватска у више прилика рекла да ће тај корак предузети у тренутку када велика већина чланица ЕУ то уради. Тога ћемо се сасвим сигурно придржавати. Да ли ће доћи до пораста тензија, не знам, али бих волео да не дође. Ја бих волео да подсетим на нешто што се овде понекад заборавља. До пре две или три године Хрватска је била једина земља, не у Европи, него на свету, која је јавно говорила да без Београда не може бити решења косовског питања. Говорили смо о нужности дијалога Приштине и Београда. Могу рећи да ми је понекад жао кад се сетим колико је у ствари мало уважавана та хрватска позиција, вероватно и због тога што у том тренутку косовски проблем није ескалирао до граница до којих је ескалирао прошле и ове године. Али и хрватски премијер и председник врло су јасно говорили да без Београда нема решења. После једне такве Санадерове изјаве моје западне колеге, амбасадори најважнијих западних земаља, питали су ме да ли је он заиста рекао то што је рекао.

Зашто онда Хрватска размишља о признавању Косова?

Тај одговор треба тражити не само у чињеници да смо будућа чланица ЕУ, већ и у свој сложености тог питања. Многе велике грешке су направљене и од стране Србије, у првом реду, али и од стране међународне заједнице у прошлости. Многима, укључујући и Србију и Хрватску, везане су руке тиме што се десило у осамдесетим и у деведесетим годинама.

Како реагујете на изјаву Томислава Николића да ако Хрватска не поштује границе Србије, онда ни Србија неће поштовати границе Хрватске?

По правилу, не реагујем. Ми смо од одређених делова србијанске политичке сцене чули доста таквих изјава и не могу рећи да их не чујемо и не евидентирамо у подсвести, али је најбоље не реаговати на њих. Уосталом, не сматрам природним да Хрватска на било који начин буде унутрашњополитичка тема у Србији.

Хрватска почетком априла очекује позив за чланство у НАТО-у. Да ли је признавање Космета један од услова за тај позив?

Не, то нема никакве везе једно са другим. Нити се признање Косова уопште помињало у тренутку када је Хрватска направила прве кораке ка НАТО-у, нити се тада претпостављало да ће косовско питање доћи у ову фазу.

Шта вам ових дана говоре представници хрватских фирми које улажу у Србију?

Они јесу забринути, било би смешно рећи да нису, али ја лично не верујем да би они могли имати посебних проблема. Хрватске фирме су можда биле међу најкоректнијима међу страним инвеститорима у Србији, социјални програми су поштовани, никада се није десило да се приликом приватизације, на пример, не исплате заостале плате.

А да ли има политичких препрека за српска улагања у Хрватској?

Не. Када ме неко пита зашто нема српских улагања у Хрватској и зашто нису могућа, ја одговарам противпитањем: „Помените ми некога ко је покушао”. Верујем да је психолошка препрека много већа од било које друге. Не постоје никакве политичке или друге препреке. Управо супротно – прижељкујемо српске инвестиције у Хрватској, јер би то био велики подстицај још бржем развоју привредне сарадње на обе стране.

Недавно су у Задру потрошачи бурно реаговали када су се у продавници појавиле етикете на српском језику, док овде људи и не обраћају пажњу на етикете на хрватском.

Морате имати мало сензибилитета. Када говорите о Задру, осим грађана Вуковара и Дубровника, Задрани су били можда најугроженији у рату, људи су провели по две-три године по подрумима. Пуно времена треба проћи, пуно се тога променити, да би они нормално прихватили једну овакву чињеницу. Уосталом, обрнутих примера има много више.

Али у Србији има толико избеглица из Хрватске, па оне никад нису направиле тако нешто.

Тако нешто не, али су неки направили неке друге ствари. Одговорно кажем да је све то нормално, то су спорадичне појаве у једном дугом процесу нормализације односа које треба разумети. Ако су те појаве инциденти, онда треба реаговати. Не кажем да их треба оправдати, али треба реаговати како правна држава реагује на такве случајеве.

В. Радомировић

---------------------------------------------------------------------- 

Спорадични инциденти

Какве су ваше информације о нападу на пет држављана Србије код Огулина?

Немам, заиста, информације, само површно знам о томе. Али тих напада је било и зна их бити и у Хрватској и у Србији. Пре десетак дана полупани су сви прозори на Хрватском дому у Сланкамену. Наша је политика била, и ту се у великој мери слажемо са нашим колегама из Министарства спољних послова Србије, да се што мање подиже тензија око таквих инцидената и да се они назову правим именом – криминал. Од рата је прошло тек десетак година, па чак и уз спорадичне инциденте, без обзира на њихову тежимо, можемо бити задовољни развојем односа. Погледајте колико српских туриста има на Јадрану, свако треће возило на аутопуту има српске таблице. Полиција треба да реагује и да казни починиоце кривичних дела, и то брзо и одлучно.