„Жртвовање” Едија Раме

Уместо промоције, „избио” је спонтани једноипочасовни разговор.

То је најсажетији опис представљања српског издања књиге албанског премијера Едија Раме „Жртвовање” у хотелу „Краун плаза”.

Аутор овог штива, које је код нас објавио „Самиздат Б92” а превео Ђорђе Божовић, неформалним наступом у току којег се није либио да користи и, тако рећи, „неконвенционалне” изразе само је потврдио своју репутацију умногоме атипичног политичара.

У уводном излагању, Веран Матић, који је у име издавача био водитељ програма, рекао је да се Рама у „Жртвовању” бави периодом од 2000. до 2011. у току којег је био градоначелник Тиране, износећи своја размишљања о том граду, политичкој сцени Албаније и „ситуацији у својој земљи, региону и свету”.

Матић и Рама дотакли су се бројних тема, од политичких преко уметничких до личних, па и бизарног почетка Рамине помало ексцентричне политичке каријере. Деведесетих година овај дипломац ликовне академије живео је као сликар у Паризу и одбијао је позиве власти у Тирани да се врати у матицу и постане министар културе. Кад му је умро отац, дошао је у Албанију на сахрану.

Истог дана, тадашњи премијер га је поново позвао да уђе у владу. Рама је одмах прихватио, али премијер му је понудио да ипак мало размисли. „Ако будем размишљао, онда ћу се вратити у Париз”, одговорио је Рама.

Будући да је у публици био и уметник Мрђан Бајић, чији рад краси корице српског издања „Жртвовања”, Рама је подсетио како су се њих двојица, иначе дугогодишњи пријатељи, упознали пре двадесетак година на изложби на једном броду у Копенхагену.

„Мрђан је први Србин којег сам упознао. Носио је војничку торбу на броду и кад су га питали шта је унутра, одговорио је – оружје. И потом из торбе извадио своја уметничка дела, од којих се једно нашло и на корицама. Кад сам се вратио у Тирану, написао сам чланак под насловом ,Упознао сам наоружаног Србина’ и албанска јавност ме је прогласила за издајника”, с осмехом је објаснио Рама.

Догађају су, између осталих, присуствовали министри владе Србије, чланови дипломатског кора, представници цивилног сектора... Међу њима је био и шеф српске дипломатије Ивица Дачић, који је на јулском самиту у Паризу, пред највишим званичницима ЕУ, отпевао рођенданску песму Рами на увце.

Албански премијер је синоћ испричао да кад је изразио жељу за Дачићевим „наступом”, Франсоа Оланд га је зачуђено гледао, а шеф српске дипломатије га је питао: „Коју песму желиш?”

Говорећи о политичкој ситуацији, Рама је навео да је добро што се разговара, поредећи свој јучерашњи сусрет са српским колегом Александром Вучићем и онај из 2014. године.

„Неко ме је подсетио да је ускоро двогодишњица инцидента с лудим дроном (на утакмици Србија – Албанија). Тад се причало да је нови балкански рат на помолу. Сећам се и Александровог израза лица кад сам 2014. поменуо Косово. Мислио сам да ће да умре преда мном. А сад смо разговарали много отвореније”, закључио је Рама.

Пошто је на крају промоције поздрављен аплаузом, Рама је у духу назива своје књиге жртвовао још времена за потписивање примерака.